Bogoslovlje

коју нам je Св. Сава обележио. Али je црква наша, као духовна целина, заиста гьегова и живи у главноме од процената са духовног капитала, који joj je он оставио. То не важи само за наше данашње збуњено време и резигнирано расположение, него су и у оном великом времену стваралачке моћи наше цркве, и поглавари њени и јавно мнење нацнје, на престолу Св. Саве гледали самог њега я осећали дух његов, а наследници његови били су видљнви проводници тога духа, чувари и извршиоци завета Св. Саве. Престо цркве вечито je остао његов. Четворица од архиепископа и патријараха, почев од синовца Предислава, узелн су у монаштву име Саве. Предислав je, желећи да иде стопама стрица, узео и име његово. Сава 111 (1309 1316) у двема својим потврдним повељама даривања кра.ъа Милутина пиргу своме у Хиландару, каже за себе, да je „наречен у монашком образу п'о имену светог и великог апостола и архијереја српског кир Саве“ 1 ). За архиепископа Арсенија I, наследника Св. Саве, каже се колико je држао даровани му престо Св. Саве, а да je после н>ега Сава II „примио престо Богом уздигнути светог господина нашег и учитеља кир Саве“. За Јанићија I (1272 —1275) каже биограф његов, како je „предржао престо Св. Саве четири године.“ Евстатију I уручио je Сабор „божански престо Св. Саве“. И Јаков (1286-1292) je брижљиво управљао престолом Св. Саве 6 г. Тако и за Евстатија II и Данила 11, а и за патријарха Саву IV (1354-1475) да je „провео на престолу Св. Саве 20 година и 5 месеци“. 2 ) Два епохална догађаја у историји наше цркве, прогла: патријаршије и обнова гьена за време Макарија Соколовића. да се по данашњему изразимо, и службено престо Српске Цркве декларирају као Савин. На име, летописац каже, да je Душан, узев власт и начелство у земљп отачества свог, „поставио на престо Св. Саве“, за архиепископа, логотета свог, ћир Јанићија. Кад je проглашена патријаршија, Јанићије je узвишен на степей партијарха „и поживео je у светитељству на престолу Светог Саве лета 16 и 8 месеци.“ 3 ) А у поговору

0 Monumenta Serbica, 76, 82, 83.

2 ) Ђ. Даничић, Живота кра.ъева и архиепископа сриских, нааисао архиепископ Данила и друга, Загреб-Београд 1866. 234 — 356 и 290,

3 ) Љуб. Стојановић, Стари Сраски Родословп и Лешоииси, Београд Ср. Карлов да 1927, 160.

122

Богослов.ъе