Bogoslovlje

И где нема директних традиција, људи, који знгју шта хоће, стварају их. Кад je београдски католички архиепископ, преосвећени Рафаило Родић, по духу и обичају католичке цркве, састављао себи грб, унео je y њега символе везане за име Јована Капистрана, чувеног фрањевца и проповедника рата против Турака и јеретика, пропагандског поклисара папе Александра VIII за Пољску и Панонију. To je онај римски прелат, који je нашега деспота Ђурђа Бранковића наговарао да прими унију и на тај начин расположи папу и у опшге запад, да га потпомогну у борбу против Турака, a који je предлог деспот онако духовито одбио, завршивши одбрану, како не жели да народ његов, који га за паметяа сматра, помисли да je у дрбокој старости полудео. Зато што je, вели пр. Родић, Капистран био велики пропагатор имена Христова, он je унео у грб монограм J. H. S,, а што je радио и умро око Београда (-f-23/X 1456 г. у Илоку), унео je, поред овог монограма, кулу тврдигье београдске; у доњем делу штита je символ Капистрановог реда Фрањевачког, коме и архиепископ припада, две укрштене руке, које вире из облака, једна Спаситељева, друга Фрање Асишког. Према емблемима узео je за своју девизу први стих двадесет шестог псалма: Господ je светлост моја (монограм Исуса Христа) и спасење моје (кула београдска). Православна црква, па и српска у гьеном крилу. верно чува унутарњу, духовну символику и символичко тумачење еванђелског учења, хришћанског предања првобитне цркве и обредно сти њене. Сама символичка изображења, у која су ce, зз време гоњења хришћана, скривала од очију гонилапа видљива подсећања на Тролично Божанство и светитиље, после добнвене слободе, од Константина Великог, заменила je отвореним и природним изоборажавањем ликова. Зато je православна црква осгала неприступна и за сујетну, претенциозну и славољубиву символику средњевековне хералдике. И из наше цркве морамо избрисати локалне трагове њене, што их je потреба и нужда свога времена оставила. Ради замене њима, ево, не морамо ништа вештачки испредати или ићи у позајмицу. И у овом погледу имамо само вратити на своје место основни стуб и небеског духовног покровитеља и вођа Српске Цркве, који je уједно и општи светли идеал целе нацпје наше.

прота Си/. /VI. Димишријевић

124

Богословље