Bogoslovlje

Овом сведочанству Спаситељевом, јеванфелиста и Апостола Павла следовали су затим оци и учитељи Цркве бранећи у својим списима Мојсија као писца Tope од разних напада многобожачких и јеретичких писаца. 1 ) 3. Докази ван библијскихписаца. Поред напред наведених сведочанстава Старог и Новог Завета имамо и т. зв. ван библиских сведочанства, која су: списи јеврејских писаца Филона и Јосифа Флавија (из I века хришћ. епохе) и Талмуд. Филон, у свом спису De vita Моузlз 2 )велидајеМојсије као надахнутипророк самсвоју смрт описао у последњој глави књиге Поновљени Закони. Док Јосиф Флавије, у свом спису Contra Apionem, 3 ) у броју 22, књиге јудејског канона на прво место сгавља Петокњижје Мојсијево. Талмуд, књига јудејских традиција, вели пак следеће; „Мојсије је написао своју књигу (т. ј, Пегокњижије) књигу о Јову и одељкео Валааму." 4 ) Затим додаје да је Исус Навин написао „своју књигу и осам стихова у Закону“, наиме вест о смрти Мојсијевој, који се налази описана у Пон. Закови XXXIV, 5 12 Наведеним ван библијским сведочанствима вредно је додати традид и ц и ј у Самaр ј а на, који изрично сматрају Мојсија за писца Петакњижија, осуфујући књижевника Јездру да је унео неке нетачности у текст Tope. Ова традиција има важност у толико пре што су Самарјани само ову старозаветну књигу прнзналн и усвојили, н што се ова традиција свакако датира из врел!ена пре деобе јевреуског царства на северноизраиљско и јужно-јудејско царство; a no Creier у датира се од самог Мојсија. 5 ) Ислалl, коју је религују основао Мухамед (рофен око 571 год. у Меки) на основу Старог Завета и несторијанског јеретичког јеванђела, 0 ) такође прнзнаје Мојсија за писца придаване му књиге, т. ј, Петокњижја.

') Упореди: 1. Ориген (Contra Celsum IV, 42) где напада овог незнабожачког фнлософа што није прнзнавао Мојсија као писца Петокњижја; 2, Епнфаније (Adversus haeresis ХХХШ, 4) спомиње Птоло.меја Валентианера који је разликовао у Петокњижју одељке Мосијеве епохе од додатка у старини; 3. Јован Дамаскин (De haeresis ХlХ)велида су Назареји били противу традиције, наиме да је Мојсије писац Петокњижја.

2 ) 11, 8. По Ј. Kley (Op. cit. стр. 146) рабинн и данас заступају ово мишљење.

_ rot,. 3 ) La Sainte Bible. La Genese. Paris 1991, стр. XX, —XXL

4 ) Види нашу студију: Коран и Јеванђеље, у часопису „Мнсао“ 15.1Х_ 1925, стр. 1216—1217.

180

Богословље