Bogoslovlje

Закључак. Пре него што пређемо на историју и анализу Критике, сматрамо за потребно да, разимирајући речено, бацимо један поглед на текст и језик Tope. Из читања текста Петакњижија видимо да је у њему божанско откривене записато искрено и тачно, јер се ту на историјски начин приказује давање Божијег Закона и његово увођење у живот изабраног народа. Зато Петакњижије, као целина, ништа друго и није него 3ак он, пошто се сва историјска саопштења односе на тај закон, који је исказан у законима синајске и моавске колекције, а уз то и у говорима. Синајска колекција по времену претходи моавској колекцији, па зато су њени закони записани у књигама Излазак и Левитска (чији је пак увод књига Постање); док закони моавске колекције записани су у књизи Бројеви, док говори који имају законску вредност записати су у књиги Поновљени Закони као интерпретација закона споменутих колекција. Иако су ови чакони забележени хронолошким а не систематским редом, ипак се провиди њихова тежња, наиме: да Израиљ издвоји од осталих народа и, привезавши га за Палестину, учнни изабраним народом Јахве. Испуњење датог им закона, Израиљу је било потребно да би у „последње време“ могао достојно дочекати Мисију. Зато су пророци и имали у дужност да Израиљ у времену његовог отпадања, од Закона на исти опомињу с напоменом, да се његова мисија првенствено односи на будућност и да, посредством тог баш Закона, носи спасење за све народе. Али аутентичност Петокњижија потврђује још и јединство језика, управо стила, који, и поред доцнијих уметака (глоса), остаје свуда исти. Разлика у стилу долази једино од разноликости саме садржине. Мојсије је, дакле, био слободан као и данашњи пксци да према теми бира и начин изражаја. Зато Comely et Merk с правом налази већу разлику између првог и другог дела Гетовог Фауста 1 ), него што то постоји међу књигама Петокњижија. Отуда и Мојсије добивено откривење и преживеле догађаје записао јо у виду пр и ча, зак он a реторике и поезије. Од теме, дакле, зависио је и стил поједине књиге. Само је на тај начин објашњиво зашто је књига

*) Manuel d’ intradudion (op. ci .) t. I, стр. 413.

181

Мојсије и критика

Богословље