Bogoslovlje

„Дјело је, како се из наслова види, својим опаскама и додацима попратио наш највећи филозоф Бошковић'; његовкм се именом отвара уопће најславнији лист наше научне прошлости “ (11). 0 Руђеру Бошковићу говори аутор, разуме се, највише у чланку IV, Ruder Boskovic i Mozofija do osnutka Strossmayerova Sveucilista (12 —15) Руфер Бошковић, чији је отац Никола Бошковић „био родом из Орахова у Херцеговини, а мајка Дубровчанка“, био је „у сваком погледу оригиналан и дубок мислилац" (12). С пуно разумевања излаже аутор Бошковићево оригинално схватање материје одн. атома (13). Пошто је такопоказао „пут којим се његов велеум кретао“, ауторизлаже и Бошковићево учење о бесмртности и бићу Вожијем (14). „Тако је Б. завршио и коначну синтезу плуралистичког својег назора о свијету с теистичком свеобухватним погледом на свијет и живот“. „Бошковићу је хрватски народ посебице дужан харни поклон оној величини духа његова, којим нам је као народу осигурао да у опћеној утакмици просвјетног и знансхвеног рада не остајемо заборављени" (15). Из 18. на 19. в. помиње аутор још доста писаца одн. дела чији се рукописи налазе у фрањевачком архиву у Макарској, у архиву у Заострогу и др. И фрањевачке књижниде у Сутјесци, Фојници и т.д. садржавају мноштво филоз, дјела“. Од многих имена овде поменућемо А. Доротића (1761 —1837). „Овзј свестрани научењак први је својим списима обухватиа сва подручја филозофије. У једнаком погледу врло је знатан и Фран-Анте Перић (1783 —1852).“ „Истакнут је и фра Маријан Шуњић“ (1798—1860). Још нам је напокон погледати једну лијепу страницу у нашој историји филозофије из 19. вијека (17). Тоје Анте Пе трић (1829—1908), Аутор се задржава на његовом спису BDefinicija lijepoga ltd. и нарочито на спису „Sloboda i udes“ „Дубоком критиком разних назора... дјело је постало знаменито и свјетом пронело име нашег филозофа“ (16). У последњем, петом чланку (V. Savremeni razvitak katolicke filozofije, 17—23) помиње ce, уз Телезија и Бруна и „наш Фрањо Патрициус Петрић (1429 —1592). А после неколико општих напомена о новотомистичкој филозофији, нарочито у Немачкој, аутор вели: „У овом се оквиру стала развијати и наша домаћа скол. филозофија, тамо од оснутка свеучилишта г. 1874.“ (20). „Оснутком свеучилишта у Загребу

228

Богословље