Bogoslovlje

светаа оруђе заклања у својој идеалности (а то значи и свереалности (?). не може да не постоји заједно са самим клањем (?) Заклање има два аспекта: један је досветски (ван времена) а други је у времену (по икономији); гностици су били сасвим у праву (?) кад су схватвли крст као еон и кад су га идентификовали са појмом предела (брос;). Предео је символ Kenosis-a (?). који се изражава крстом како у несазданом бнћу тако и у ономе који се појављује у сазданом бићу (телеснораспеће Христово). Али пошто је тројични кеносис (предеокрст) слика личнога бића друге ипостоси, то је крстом Пресв. Тројица оно што јест (?): крст иза престола у олтару јесте слика таквог положаја крста од вечности„. Геометријска схема крста давала је повода да је њему у разно време придавано разно символичко значење, нпр. значење вечности, бескрајности, центра васељене, звачење молитвеног ширења руку и др. (прим. на стр. 130—131. „Идеални геометризам (?) крста тесно је везан (?) са оним. што би се могло назвати његовим свештеним, сакралним априоризмом. Заиста је већ у времену блиском првој епохи хришћанства било поникло тврђење о априорној светости крста, које би се могло тако да формулише: крст је свет не само рада тога што је на њему распет Господ, него и Господ је допустиода буде распет на крсту зато што је крст свет. „Крст су по штовали и многи народи у старом незнабожачком времену,. (египћани, халдеји, финичани, асирци, индуси, етруси, келти и делимице класични народи)“. Поред символике крста постављена су овде и друга питања,. као питања о облику крста и о употреби крста у иконографији,. исто тако о његовој химнографији. Све су то питања Kojat очекују научна решења. A. В. Карташев 1 ), Судбина „свете ст р. 134 156). Писац не мисли да овде да историјски преглед мена у судбини Русије у опшге. Његов је задатак да „раскрије душу руског народа' 1 , као „целог духовног организма“, другим речима, да објасни његово „самоопредељеlве“, самосазнање и идеологију, све то што је се „раскрило и учврстило у хиљадугодишњој. историји“. Но ово је тек његов први чланак, и ту се он огра-

1 ) проф. на Богосл. институту за Цркв. Историју.

239

Оцене и прикази