Bogoslovlje

ничава расматрањем само једне стране ове идеологије; очекује се наставак. Мора се признати да су овакве теме, каквих имамо овде, доста интересантне; интересантне су у толико више у колико се постављају данас, када „Евразијци" пропагирају своје тенденциозно гледиште на историју и дух руског народа, када се, с друге стране, у самој западној Европи почиње да осећа криза једностране западно-европске цивилизације и почиње да се гледа на Русију не без извесне наде да њена култура и њена духовно-морална идеологија нешто допринесу у допуну и оздрављење западно-европске цивилизације. Разуме се, потпун утисак може читалац да добије тек пошто буде прочитао и следеће чланке, у којима ће постављени проблеми наћи своје дефинитивно решење, али ипак нашу пажњу може да привуче и овај чланак сам по себи, пошто и он преставља у извесном смислу неку целину. Мисли пишчеве и подаци нису нови. Садржина чланка се своди на следеће: „Русија је назвала себе свлтач Русв“. Од других народа само је библијски Израил назван „светим и избраним“. —„У овом самосазнању Израиља и Русије има несумњиво извесне смелости (дерзновешч), има нечег што је пуно одговорности 11 . „Карактеристично је, каже писац, да наша стара литература, која је иначе доста богата и црквено-патриотским списима, није знала за термин „Свнтач Русв“ све до XIX в. Овај термин је плод простонародног стваралаштва. Он је постао и чувао се у усменом народном предању преко „калика перехожихл." (скитница) у тако званој народној литератури... To је глас народа" (135-137). У које се баш време дошло до овог термина „Св, Русв“, када је се он одомаћио и какав му је смисао придавао народ“? Примивши хришћанство руски народ је лако и брзо noстао народом „крествчнскимЂ христlчнскилп>“ и техничкн је тако и звао себе и своју православну веру. У условима своје колонизаторске лгисије међу околним инородцима а та миснја је била сједињена са покрштавањел! инородаца; покрштавање је било један ефикасни елеменат русифнкације у народном сазнању је се сливало „крествннство 11 са руском народношћу, његово национално сазнање је се идентификовало са припадношћу вери „крествннскои". За време монголско татарског јарма, када је Русија трпела од идола („идолшца први пут је почело да се формира нацнонално саз-

240

Богословље