Bogoslovlje

задатак да „изнова изучи“ житије Св. Мартпна, написано Сулпицијем Севером и да се на тај начин ближе упозна са духовном личношћу светитеља и „нађе руководну идеју његовог подвига". Писац налази да С. Север субјективно оцртава Мартина. Занешен подвизима источног монаштва и прожет традицијама агнографске школе, која је у житијама светаца употребљавала шзајмљивања и служила се општим фразама, С. Север оцртава Мартина као херојског аскета у египатском стилу, ради чега узима боје из житија Антонија, из аскетике Евагрија, Лавсаика Паладијевог и др. „У овој слици Св. Мартина ми налазимо, каже писац, изобиље реторике а врло мало конкретних црта; изгледа, нећемо погрешити ако много што шта у овој слици припишемо стилистичким обрасцима којима је се писац користио“. Ипак „овај лик хришћанског стојика који је херојским делима заслужио царство небесно", епски објек лик Мартинов прешао је у потомство. Али поред овога, из описа Сулпицијевог гледа на нас и друго лице у коме једва да можемо познати Марткна Хероја. To лице јесте „сиромашан и смеран ученик Христов који не само следује зе Христом на путу самоодрицања, већ и са необичном за савременике осетљивошћу, прима у себе лик Христов и живи ка тај начин што му органски подражава. Лик Христов умекшава његов сурови подвиг, дајући j«y емоционалан живот; он види Христа у унижењу и љубави“. Живећи у оскудици он јадно изгледа; своме слузи он указаје ропске услуге; никог не осуђује; подноси увреде, моли се за оне који га вређају; „на устима му је само Христос, у срцу његовом је само љубав, само мир, милосрђе". Он откупља заробљенике, заузима се за апсенике и за оне који су пали у нелшлост; љуби губавог; љубав се његова простире и на животиње; али је његова љубав само једино састрадање. Никада сарадовање“... To је лик који у XII в. „велики Франциск понавља у својој јуродивој љубави и сиромаштву". Такав Мартин не.ма за себе литерарног обрасца, ради чега га и није могао саздати Север“; већ је он такав у природи. „Источна црква се мало сећа њега, али и то мало говори о „Мартину мијтостивом“, апостолу љубави“. 8. Г. В. Флор овс к н 1 ), Твар иприрода Твари (,т варв и тварностЂ 11 ) (стр. 176—212). Овај члаиак ио свом садржају приближује се напред поменутом чланку прот. Булгакова. У оном чланку се третира о

243

Оцене и прикази