Bogoslovlje

1. Црква не може да врши непосредно своје старање о детету још у самом пометку. Све до седме године, док дете не пође у школу, оно потпада непосредно исюьучиво под надзор породице. Али зато Црква остварује свој задатак у овом случају преко породице. Она не само да освећује сваки важнији моменат породичног живота, него чак, у извесном смислу, преноси своје пастирство на породицу, чини je својим сарадником, у неку руку црквеним оруђем. Црква je свесна тог огромног значаја породице за духовни живот детета, Јер, породица je за дете у прво време једина школа у којој се засађује духовни живот, где се помаже рафање основа верских и моралних појмова. Ту почињу прва познања, стварају се навике и даје правац вољи. Све у кући оставља дубок и неизгладив утисак на дете ; све се дубоко укорењује у душу његову. Зато много у пометку зависи од породице. Ако je квасац свет, то je и тесто; ако je корен свет, то су и гране (Римљ. 11,16). Утицај мајке на дете, по речима блаженопоч. Еп. Теофана Томбовског, у ствари je joui и пре појаве детета на свет, у колико његов карактер, наклоности и цео духовни живот много зависе од мајке која га носи, од ньеног начина живота, занимања и целог духовног расположена у времену кад га носи. 1 ) Ради тога Црква у овом случају пре свега обраћа пажњу на породицу. Она хоће да унесе у породицу та] дух којим ће дете бити запојено; хоће да утиче на формирање дечјег духовног живота у самом пометку. Пастирско старање о породици почиње стварно и пре но што je она створена. Taj задатак имају прквене поуке младежи ■особито поуке о хришћанском схватању брака, о дужностима роди ■ теља према деци, 2 ) о том значају који имају за децу здравље.

б в. чланак о. прот. С. Четверикова у В о пр. ре л. восп. и образ 1927, с. 11.

2 ) О дужности родитеља да се стара)у о духовном животу деце прописује 15. пр. Гангр с к о г Сабора (в. Милаш, Православно Цркв. Право, 1902, 665). Ово се оснива, између осталог, и на речима Ап. Павла: „И ви оцеви, не раздражујте своју децу, него их гајите у страху Господљсм" (Еф. 6,4). А Св. Јов а н Златоусти пише о истом предмету: „Родитељи he бити кажгьени не само за своје грехе, него и за своју децу, ако их не васпитавају у побожности - (в, о овоме ЦвЪт н и к ъ Духовный, .1897, 11. с. 19).

307

Васпитни путеви цркве