Bogoslovlje

Ми смо напред напоменули наредбу о пастирском посећивању домова 1 ). Својом усгановом домаћег водоосвећења Црква ту наредбу практично остварује; везује се и благодатна и пастирска служба Цркве. Свештеник се на овај начин сасгаје са сваком породицом, са сваким планом породице 2 ). Тако сам тај случај домаћег водоосвећења па може много да користи дечјем пастирству, ако je добро употребљен. 3. Постоји . једна особита' могућност за тај непосредан пастирски утица] на дете у ово доба. To je у оним многим случајевима кад je оно остављено без неге или je пак остало -без родитеља, Црква je joui из давнина узела на себе бригу за сироту децу 3 ). То je и природно; њена je дужност да се нађе од помоћи и да заштити дете. Поред овога, то je једино јемство за њу да се оваквој деци обезбеди духовно васпитање, уколико се у свима другим случајевима обраћа готово искључиво пажња на телесно подизање деце. У почетку je био обичај усвајања сироте деце; Црква их je давала под своје бољим хришћанскнм породицама, a најчешће кумовима, о чему имамо података joui из времена Тертулијана. Из овога се види да je стари хришћански идеал био ипак породично васпитање. Сматрало je се да родитељску кућу не може да замени завод; ништа не може да замени родитељску љубав, која у духовном васпитању није од малог значаја, разуме се, поред и других васпитних срестава која завод не може да има. Сматрало je се да je без породице дете ипак изложено више отуђивању од живота. Али према потреби, оснивани су и заводи за ово, и ми знамо за њих joui из IV века 4 ). Наше пастирство новијег доба нема искуства те врсте, али пастирски рад хришћанских Цркава на Западу показује

4 ) Књ, о дол ж н. пре с в. приход с к и х ъ, с. 56.

2 ) Од колике користи добро познавање породица и парохија може да буде по цео живот парохије и верски као и економски и културни могу нам показати ове књиге наших вредних пастира: Рад Марковић, Православна Српска Парохија у Инђији крајел! 1900. г. друго изд. Срем. Карл.; Ј. КозобариН, Правосл. Српска Парохија у Илоку крајем 1900, г. С. Карл. 1902 г.; В. Теофан о в и ћ, Правосл. Срп. Парохија у Чу ругу крајем 1900 г. С Карловци. 1901 г.).

3 ) Ј. L allemand, Histoire de la charité, Paris, 1902, t. 11, 168 и сл.

*) C. Krieg, Die Wissenschaft der Spez. Seelenfiihrung, Freib. im Breis., 1919, 108.

310

Богословље