Bogoslovlje

нам јасно да je стари црквени обичај о црквеној заштити сироте деце не само задржан, него да je у многоме проширен. Данае, тако имамо много дечјих установа у рукэма Цркве и многе од њих имају у евојој историји толико светлих страна и тако добрих резултата, да je немогуће познати их ма и најмање и рећи: овде се нема чему поучити. Колики социјалан значај имају ове установе ! Ту се Црква јавља прва у помоћ: и кад треба збринути напуштену одојчад и децу, и кад je потребно чување деце преко дана, док су родитељи на раду, и у случајевима поправке малолетних преступника и т. д. Али се овде има највише у виду пастирски значај ових установа. Понекад се у овим установама толико успева у верском васпитању, да дете излази отуда као прави мисионер за своју породицу или за своју нову средину 1 )

Још већа je добит Цркве да под њеним пастирским руководящем буде дете за време док je у основној школи. Ово je већ доба разумног примања код детета, доба када су много веће могућности за духовни рад но што je био случај раније. Много зависи у животу човекову да осети благотворан утицај Цркве баш сада, у времену развијања свести за разликовање добра и зла, у том тако рећи почетку разумног живота 2 ). Пастирски рад са дететом овог доба везује се пре свега за саму школу. Ово je најприродније. На школу се уопште не гледа само теоријски, као да joj je задатак само у учењу, него joj се даје и један практичан задатак; ту у првом реду долази васпитање; тежи се за образованием волье исто тако као и 'за

Ц Основна ствар овде, која се пре свега има у виду, јесте та да у оваквој установи влада дух као у правој хригпћанској породици, „Религиозна средина je прва ствар у религиозном васпитању“ (С. Rogers, Principles of Parish Work, 1905, 242.). Ради тога ce јако пази на избор персонала. Иначе, сам рад се састоји, у главном, у ствараньу добрих навика, нарочито у навикавању на молитву и послушност.

3 ) Као доба зрелости и одговорности за грех сматра се седма година (навршених шест година). Од тог времена се детету ставља у дужност вршење црквених заповести, се законима исто као и одрасли и захтева се да се исповеда (в. Номок а но нъ, пр. 116. У Требнику, изд. 1897. Сарајево, 329. В. овоме код Л. Мирковића, Литургика, 111, с. 82).

311

Васпитнн путеви цркве