Bogoslovlje

влада унутра, који се огледа не само у поступању наставника према деци, него и у њиховом односу према наставнику и у међусобном односу I '. Увек се јако пази на тај унутарњи дух установе; строго се подвлачи да задатак школе није само теориско изучавање него да пружи религиозно искуство 2 ); тежи се за тим дадецајош одмах учествују стварно у религиозном животу (молитва, богослужење, међусобни односи и др.). А свему овоме много, разуме се, доприносе сами наставници, који се увек добро одабирају, и међу кбјима постоји уска духовна веза као у браству. Зна се за недељну школу и у нашој Цркви, само, разуме се, у нентто другојачем облику и без везе са протестанским савезом недељних школа. У Русији je недељна школа у почетку, од 1866. године, имала просветни карактер; программ школе je се’састојао из основа религије, читања, писања и аритметике. Али доцније, од 1884. год., ово постаје чисто црквена установа, са одређеном сврхом „даутврди у народу православно учење о хришћанској вери и моралу и да саопшти основно знање“. У том другом периоду недељна школа je чисто парохијска. Родитељи са децом скупљају се у храму, негде после Литургнје или после Вечерње, а у другим крајевима опет пре Вечерње. Ту се држи поука из катнхизиса, из свештене историје, или се пак разјашњују молитве и богослужење и учи црквено певање. Понекад се проучавају и оцењују случајеви из дечјег живота, да би се помогло породично верско васпитање. 3 ) Овакав начин рада очувао je се и до данас у Руској Цркви, а нарочито у руским избегличким

Ц То се огледа и у самом тону предавања, који je увек прост и срдачан, више родитељски него наставнички.

2 ) „Наш циљ није пише о енглеској недељној школгг en. Kempthorne да дамо више материала за дечју меморију, него да им помогнемо да мисле, да посматрају, да постављају питања ... да им помогнемо да се заинтересују целим својим бићем за хришћанску веру и дођу до самоизражаја (Ј. К е m р thome, Pastoral Life and work to-day, London, 1819, 120 121).

3 ) в. о овоме : En. Дамi а н ъ, Руководство по предмету Пастырскаго Богословия, Софгя, 1928, 49 —50; про т. Г. И. Шавел с к i й, Православно Пастирство, София, 1929, 152; Энциклоп. слов. Ф. Брокгауз ъ, 1892, VII, 255, 259.

324

Богословље