Bogoslovlje

ce објављује кроз откривења. 1 ) У књизи Изласка, 111, 14, câM Јзхве за себе вели: éhjeh ašer éhjêh „ja сам онај што јест“, или како гласи превод Septuagintae: еуф είμ'ι όων „ja сам биће“. Према овоме, Јахве je Бог који je од увек: било као „апсолутно биће aeternus et immutabilis“, било пак као „Бог par excellence y односу према свом изабраном народу Израиљу populo suo semper praesens et propitias, fidelis.“ 2 ) Али Јахве није само Бог изабраног народа Израиља већ и свих народа васељене, пошто je он господар и управљач целог света. Зато, завет учињен са Израиљем, има ce кроз теократију пренети на све народе. Отуда je, дакле, велика погрешка ених који име Јахве узимају као специјално име неког националног Бога Израиљевог из простог разлога што су имена Божја Елохим и Ел употребили и многобошци, док ово име Јахве употребили само Јевреји почевши од Мојсија, да би јасније истакли свој монотеизаи 3 ). На основу изложенога можемо закључити следеће: име Елохим означује Бога као трансцедентно биће, a име Јахве Бога који чини откривења. Затим: име. Елохим рзначује Бога као творца, управитеља и апсолутног господара целокупне васељене; док име Јахве које такође означује једног личног и истинитог Бога и које je идентично са именом Елохим означује Бога y колико ce он јављао свом изабраном народу било као законодавац било као заштитник и покровитељ, што ce уверавамо из ових речи упућених Мојсију: „Ja сам Бог оца твога, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев“. 4 ) Зато je, дакле, име Јахве нераздвојно спојено са историјом Израиља још од патријарха Авраама, оснивача изабраног народа, када je Јахве с њиме и његовим потомством учинио савез вечан

*) Ово име које ce y старини увек читало Јaх в е, како то сведочи Теодорет (Quaestio 15. in Exodum 6,3) нанме да су Самарјанн ово име изговарали Ία6έ, затим Епифаније (Adversus Haereses I, 3. 20) који je нзговор Ιαουε и Ία6β приписао једчој јудејској секти (Упореди А. Qressmann, Bibelstudien: Griechische Transkriptionen des Tetragramms, стр. 10 и 13), од Petrus Galatinus-a почело ce од стране хришћанских научника то име изговарати и читати ,Ј е х о в a“, јер га je тако био употребио I алатпнус y свом спису: „De arcanis catholicae veritatis“, lib HI, године 1518., a το je погрешно.

г ) Comely et Merk, Manuel d’ introduction. I tome, Paris 1928, стр. 427.

3 ) Haneberg. Gesch. der biblisch. Offenbarung. 111. A. стр. 197.; Welte, Nachmosaisches im Pentateuch. Karlsruie 1841 , стр. 86.

4 ) Излзска 111, 6.

10

Богословље