Bogoslovlje

рије време било женских назиреја 1 ). Жене су могле полагати све завете, сигурно, за то, и овај, а уз то, како тачно примећује Löhr, „назиреји и назирејке долазе у посвећено стање као свештеници, према одредби у књизи Бројева б,б след. Зар би доцније свештеничко законодавство дозволило жени тако одликовање? С обзиром на то што се већ рекло, тешко да није био женски назиреј, већ, традиционална појава. А да старозаветна литература не говори ни о једном женском назиреју, не може још бити доказ да нису постојали, када се узме у обзир врста и избор те литературе. И када Holzinger (у своме коментару) наслућује, да je реч „’о ’iša“ ( „или жена“) сигурно „новела која je врло рано прирасла томе закону, jep се у целој б глави књиге Бројева говори само о мушкарцима“, треба да се укаже на Лев. 13,29. след. исп. и ст. 39 сл. особито 39 стих свршетак) где je сасвим сличая случај, али код којег се нно не сме узети да je израз „’o’iša“ доцнији уметак“ (о.с. 40.).

ЗАКЉУЧАК

Доцнијим развојем, y време јудизма, жена ce потискује све ви те и на религиозном пољу За жене се ствара засебно предворје у храму где су одвојеке од мушкараца, но у њега, ипак, долазе и мушкарци, значи да нису тако строго одељене. И пророк Захарнја спомиње да жене имају засебна места (Зах. 12, 12—14). Настаје неједнакост, која се показује и при молењу. Талмуд одређује да вероисповедание „Šema Israel“ „чуј Израиљу“ сме говорити само мушкарац, док су деца, жене и слуге тога ослобођени. Али морају говорнти т. зв. še mone ’ezrim“ („осамнаест тј. благослова) и молитву за јело. 2 ) Ремене зи молитву („tefillin“) и ресе потсечања („sisith“), могу носити амо смушкарци 3 ) Нншта не значи ни титула ccpyuJuvayoyo: „mater synagogae“ (мати синагоге, прочелник синагоге“) која се давала женама, jep се иста титула давала

’) Исп. и D-r G. Beer, Die soziale und religföze Stellung der Frau im israelitischen Altertum, Tübingen 1919., стр. 39.

2 ] D. Emil Schürer: Geschichte des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi 3. Aufl. 11. Bd., Leipzig 1898. cip. 460; O. Holtzraann: Berakoth, Giessen 1912, 56.; Elbogen: Der jüdische Gottedienst in seiner geschichtlichen Entwicklung 1913, стр. 27.

а] I. Doller, Das gebet im А. T. in rcligionsgeschichtlicher Beleuchtung, Wien 1914, 86.

110

Богослов.ъе