Bogoslovlje

и малолетној деци 1 ), а то су „појаве које су вршене по грчком и римском узору“ (Löhr о. с. 52 Aim, 2.). Из света, до сад, изложеног види се да je оправдана тврдња Löhra (о. с. 54) „гледиште Smenda, Stadea и др. да je Јахвизам у ствари религија мушкараца, а да се много мање тине жена, за израиљско време, није оправдано, али се може применити на култ јудејске заједнице“. Jep ако je жена и била кстискивана при религиозним стварима у јавном животу, у породици и у кући, деловала je жена као највећа учитељица вере и морала. Она васпитава децу (Приче сол. 31, 1,1, 8,4, 3, б, 20.), и она одговара за одгој (Приче 29, 15.). Управо због тога разлога жена, често, господари својим мужем и он покорно стенье под јармом своје Ксантипе. Не уздише, забадава, мудрац да je боље живети у пустињи него ли са женом свадљивом и гневљивом (Приче Сол. 21, 19.). Исус Сирах иде и даље и вели, да je боље живети и са змијом и са лавом, него ли са злом женом (Прем. Сирах. 25. 18.), jep je премала свака злоба према злоби женској (Сирах 25, 21.), a мучаљивом je човеку, језичава жена, као старцу врући песак по коме мора ићи (Сир. 25, 22.). Али, опет, нема већег блага од добре жене. Благо човеку који je наишао на добру жену, jep je она драгоценија од бисера и злата (Приче Сол. 12, 4. 18, 22. 19, 14.). „Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати. Чини му добро, а не зло, свега века својега .... устаје док je још ноћ, даје храну чељади својој и nocao девојкама својим. ... Одело јој je крепост и лепота .... уста своја отвара мудро и на језику јој je наука блага, руку своју отвара сиромах и пружа руке убогоме синови ньезини подижу се и благосиљају je; муж њезин такођер хвали je .... љупкост je преварна и лепота ташта; жена који се боји Господа, она заслужује похвалу“. Тима речима слика писац Прича Соломонових у ЗГглави (ст. 10.—31.) идеалну јеврејску жену. Taj идеал важи још и данас.

’) Schürer о. с. И. 439.; Düller, Das Weib. а. с. 17.

111

Брак н социјални положа] жене код Јевреја