Bogoslovlje

пљачке Рима у 1527. години хтео осигурати поново достојно чуваше овога крста тиме, што je дао начиннти реликвијар за овај крст у времену од 1527. —1534. године. Слику овога реликвијара доноси Msgr. d’ Herbigny (Fig. VIII). Ако je овотачно, т. j. ако je папа Климент VII за овај крст о коме ми говоримо дао у 1527. 1534. г. начинити овај реликвијар чију слику доноси Msgr. d’ Herbigny, онда би још ближе могли одредити време и место поставка овога крста, найме он би према овоме могао поста™ само у времену од краја 15. столећа до 1527. године, т. j. у времену локалног слављења преп. Никона у Св. Троице Сергијевој Лаври, а пре опће каноницације Никонове, која je била на Макаријевском Сабору 1547. године. У овом слачају крст би био рађен у Русији у Св, Троице-Сергијевој Лаври, а други оков крста са грчким натписом био би из каснијег времена. Зар у овом коментару крста од Росса нема ништа више о самом крсту осим овога о реликвијару крста? Ако je наше разлагагье тачно, пала би сва хипотеза Msgr-a d’ Herbigny-a и ствар би стојала овако: крст није српскога но рускога постанка и може бита најраније из краја 15. столећа; крст није од Немање, нити дарован цркви св. Петра од.. Немање, но je дошао у ризницу случајно и без нарочите интенције; присуство малих ликова св. Петра и Павла на крсту ни у ком случају није необична ствар, јер сиже који долазе у иконографији, долазе и у рељефу на дрвеним крстовима; вођење овога крста у инвентару ризнице цркве св. Петра од 1191год. није могуће, а ако се у инвентару од те године спомиње какав крст, то није овај крст. Но ипак поред свега тога ми смо веома благодарни Msgr-y d’ Herbigny-y на труду и доброј вољи да нас \познаса једном важном српеком светињом.

Л. Мирковић.

D-r ВЛАДИМИР МОШИН.

ПИТАЊЕ О ПРВОМ ПОКРШТЕЊУ РУСА.

VI. Питање о месту, где je била отворена првя руска епископија, на први се поглед решава једноставно. Руски „начални летопис“, приповедајући о руској навали на Цариград 860 године, приписује ову навалу кијевским кнезовима Асколду

122

Богослов.ъе