Bogoslovlje

и Диру. Ако су заиста на Цариград нападали кијевски Руси, јасно je, да je и прва руска епископија била утемељена у Кијеву. Али у том се случају морамо запитати, како то да летописац, кијевски монах, који сваком згодом истине своје верске симпатије, ни речи не каже о проповедању хришћансгва међу Русима ни о уређењу епископије у Кијеву. Успомена се на то не би могла изгубиги, барем у Кијевској хришћанској општини, која je свакако постојала већ почетном X столећа. Летопис говори о хришћанима у дружини Игора, о цркви св. Илије лоја je постојала y Кијеву y првој половици X века, о дворском свештенику хришћанке-кнегиње Олге, али не помиње ништа о постојању у Кијеву епископије пре Владимира Светог. Ако су можда погани наскоро после првог крштења отерали епископа и вратили ce поганској вери, сачувала би се на то успомена у летопису или у којем византијском извору. Међутим, читајући летопис видимо, да летописац уопште није ништа знао о постојању епископије у Кијеву. Зато се у руској историографији већ врло рано родила сумња у истинитост летописне традиције о улози Асколда и Дира у рату 860 године 1 ). Доказало се, да летописац није узео причу о навали на Цариград 860 године из народне традиције или из којих других самосталних руских извора, него jy je скоро реч по реч преписао из византијске хронике Амартола, коју je имао у бугарском преводу, и додао je тој причи имена познатих му кијевских кнезова Асколда и Дира, за које je знао да су владали у Кијеву у другој половици IX века. А и сам летописац јасно потврђује, да сем Амартола није имао никаквих података о рату од 860 године, кад неколико редака пре приче о навали на Цариград, код свог првог датума каже: „Наченшю Михаилу царствовати, начася прозыватися Руска земля. О семь бо увЪдахомъ, яко при сем Цари приходиша Русь на Царьгород, яко же пишется въ лТтописанги гречь ст Тмъ“. Међутим поред „грчког летописанја“ и других страних извора, летописац je имао и домаће изворе за најстарије доба руске историје. То су неки стари документи (на пример уговори

’) Преглед свих хипотеза види у чланку: Полонская. Къ вопросу о христ!анству на Руси до Владимира Св. Ж. М. Н. Пр. 1917, IX.

123

Питање о прво.м покрштењу Руса