Bogoslovlje

засебну облает, која није спадала ни подТрке, ни под Хазаре 1 ). Ова je облает пэдржавала пријатељске везе с Кијевским Русима: кнез Игор после пораза код Цариграда 941 године бежи на Кимеријски Боспор —то јест на Таманско острво 2 ) У руско-византијском уговору 945 године Игор се обвезује посредовати, да некакав „руски кнез" брани Кримске градове од навала преко-азовских номада. Да може то чинити, морао би тај кнез становати на обали Керченског мореуза, то јест опет на таманском острву 3 ). Оријенталски извори приповедају о провалама руских чета у Каспијско море, и прилике, које су тамо наведене, не допуштају, да замислимо руско средиште ) из Kojer je била подузета провала, ни на којем другом месту сем обала Црног мора 4 ). Персијски писан из доцнијег доба, Мирхонд, наводи стару традицију о томе, да je хазарски хаган поклонно Русима, који су дошли у његову земљу, острво, где су они основали независну државицу 5 ). Арапски писан IX столећа описује „руску“ државицу смештену на некаквом острву, и каже да се та државица, са многобројним гусарским становништвом налази у непосредном соседству с Хазаријом и да стоји под њезиним јаким упливом, јер владар те руске кнежезине носи турски наслов хагана 6 ). Сем Таманског острвља нећемо наћи на Црном мору друго место, које би могло бити средиште горепоменуте велике норманске насеобине, те je према томе посве вероватна хипотеза Голубинскога, да б и из овог места могла бити подузета и навала на Цариград 860 године. Таманско je острво (сада полуострво), које се налази на азијској страни Керченског мореуза, у старом веку било једно од оних места у Скитији, где се излила грчка колонизација. На том се острву насупрот Боспора (сада Керч) налазила грчка колонија Фанагорија, која je до краја VI века имала своју епи-

') Constant. Porphyr. De acitn. imp. с. 42.

2 ) Leo D. OBj. Edßonn. 106, 129.

3 ) Видп чланак Знојко у Журн. Минист. Ннрод. Проев. 1908, XII; такођер мој чланак „Еще о новооткрытомъ хазарскомъ докуменгЬ" у Зборнику руског археолошког друштва у Краљ. С.Х.С. Београд 1927.

4 ) О том постоји велика литература. Укратко у мојем чланку „Тгесе rusko pleme“ у часопису „Slavia“ Ročnik V (1927).

5 ) Види мој чланак „Ruski otok“ у Jugoslavenskoj Njivi 1925, 11. књ., број 2.

t; ) ibid.

130

Богословље