Bogoslovlje

тенденцију да, у колико je могу he, одбрани Теодора М. од оптужаба у јеретичности. Али се пита; није ли то узалудан покушај ? Јели могуће, да се игноришу факта, као што je оптужба за Јереси Несторија и Павла Сам сатског, која je оптужба потекла од стране његових савременика и његовом времену најближих лица (V в.), која су имала посла са његовим списима и са јавним мишљењем о гьему? Такви су Кирил Александријски (у његовим специјалним против њега полемичким списима и посланицама), Прокл Цариградски, Равула Едески, Акакије Мелитински (у М. Јерменској), клирици В. Јерменске, скитски монасиј) Марије Меркатор 2 ) и др., људи различитих рејона и различитих школа, а због тога слободних од подозрења у школском антагонизму, je ли могуће, да се игнорише указ цчра Теодосија и Валентинијана против списа Н сторија и Теодора? 3 ) Je ли могуће да пређемо преко факта, да су несгоријевци, кад je царским указом било забрањено држање и пропагирање Н шторијевих списа, ради пропаганде Несторијева учења почели да пропагирају списе Теод| ра у оригиналу и преводима? Да ли да префемо и преко тог факта, да и данас несторијевци сматрају Теодора, Несторија и Диодора Тарсијског за своје учитеље и светкују њихове празиике 4 ,)? Зар je без разлога име Теодора било избрисано (ако je кад год било уписано) из диптиха Мопсуестијске цркве, чи.и je он био епископ 5 )? Да још додамо да je 111 Васељенски сабор осудио символ вере са несторијевском тенденцијом, који се приписује (али, ипак, под сумњом) Теодору Мопс. 6 ) Истина, и у своје je време Теодор налазио својих браниоца. Такав je Теодорит Кирски; али je он припадао истој антиохијској богословској школи, као и Теодор, те je стога нагињао правцу његове доктрине; нису га узалуд сумњичили несторијанством. Такав je и Сиријски Исток; али je и он сав био у атмосфери исте антиохијске школе, која je Несторија и Теодора извела на пут погрешног богословља. И. тина, и у VI в

1 ) Цитате из њих в. у Акта V васељ. сабора. Mansi Coll. cone, t, IX; cf. Bardenhewer Gesch. d. altchristl. Liter. IV. 213 [Freib. 1924. r.|.

2 ) Migne Pair, 1. s. t, 48.

3 J Mansi IX, 250-251.

4 ) Kihn Theod. v. Mops. Wetzer u. Welle Kirchenlex. XI, 1522.

’’) Акта V вас. саб. Mansi ibid. 274 —288.

u ) Акта 111 вас. саб. Mansi IV, 1347 1364 и V, 690 sq.; Migne 1. s. 1. 48 col. 213 sq. Cf. Facundi ep. Herrn. Pro defens. Ir. cap. Migne 1. s. t. 67 col. 588-589.

155

Оцене и приказ«