Bogoslovlje

Да je пасха празник пастира држи Е, Sellin 1 ), ида je свој породични характер и заједничку гозбу сачувао join и у Ханаану, али за празник бесквасних хлебова мисли, да je он тек доцније дошао у однос са земљорадњом. У прва се времена славно у пустиньи као празник измене годишњег доба (еквинокција). Некоји научниии доводе, опет, пасху у везу са месецем и држе да се још може видети како je она била првотно празник у част месеца („Mondfest“) 2 ). Изрично се найме прописује да се пасхална жртва има клати на вече, „када сунце зађе" (Деут. 16, 16.) Месо се мора одмах појести, још за ноЬи. С тиме се празник, за Деутерономиј, свршава, и после празничне ноћи могу се људи разилазити својим кућама. Та je празнична ноћ од 14. на 15. Низан (Трема вавилонском рачунању дана), дакле ноћ пуног месеца пролећнег месеца. Као ноћ пуног месеца je ноћ чувања (Изл. 12, 42.); код пуног месеца може наступити помрачење месеца, због тога се мора стражарити (Н. Winckler. Kritische Schriften IV; бб.). Ко пропусти светковање празника, ма из којег разлога, 14. низана, може га надокнадити тек иза једног месеца када je најближи пуни месец' (Број 9, 1. след.). На пуни месец да указује и назив „pesah“, Његово je значенье према Изл. 12, 2 след, „мимо проћи“, са глаголом ~'aba“ (прећи). Када je говор о Агесецу онда 'aba означава пролазах највише тачке у путу планете („ma"abara“), а то je за пуног месеца, када месец допире До кулминационе тачке Даљни обред показује, да je та ноћ, ноћ опасности за човека и животигьу; анђео смрти пролази кроз земљу. Кулминациона тачка („Nibiru“) северна тачка, припада Марсу и он господари у тој ноћи односно месец са својгш својствима. Марс убија животиње, зато се коље првенчад животиња. Као празник месеца (Mondfest) пасха допире, свакако у лреханаанејско време Израиља. Код становника Арабије (и Минејаца) остао je на влади култ месеца и онда, када je у Ханаану и Вавилону већ дуго на његово место ступило сунце (Marduk). Много je нејаснији празник бесквасних хлебова („hag harnmassot“). Као што показује и име, тежиште je у томе, да се

р Е Sellin Geschichte I. 89.

2) Benzinger, Hebräische Archäologie; Dritte, neubearbeitete Auflage, Leipzig 1927. (Angelos-Lehrbücher) str. 382.

178

Б'тослов.ъе