Bogoslovlje

стада здрава и снажна, да умножи раст и број животиња. и да их заштити од болести, крађа и т. д. (о. с. 12.). За порекло пасхе у културној средини не може. се наћи ни један основ. Она спада по своме характеру у степу. Сувише je јасан легендарни извештај, да демон куће не улази у куће Израиљаца које су премазане крвљу, док у оне египатске, без знака, продире. Тиме се хоће, само, да даде нимб веровању у заштитну снагу крвавог знака (о. с. 11.). ИR. Kittel држи 1 ) да je пасха прејахвистички празник пастира у степи са крвавим обредом за заштиту стада 2 .) Празник гааsota, изгледа, по целој својој врсги, као празник жетве, да спада пре у земљорадњу. Према томе би морао бити не.чи стари Ваалов празник у Ханаану. Ту су га морали упознати и Израиљци (поједина племена могла су га и пре отуда познавати) и спојити са пасхом, јер обадва припадају пролећу. Али се, ипак, мора приметити, да и бесквасни хлебови сасвим добро припадају степи и лутању. Пастир луталица Авраам њих пене (Пост. 18,6.) a још су и данас хлебац номада. Стари празник пусгиње постао je, дакле, у Ханаану празником жетве. А да je празник бесквасних хлебова све до Деутерономија 3 био. непознат у Јудеји (крајевима племена Јуде) како хоће Steuernagel (у Коментару за Деуторонолшј 16.), мисли Kittel да то никакво не изгледа вероватно, већ због Излаз. 34, 18.: Јуда je у сва времена имао доста земљорадње. а уз то je био у веома тесној вези са Јефремом („израиљским племенима“) особито за Давида и Соломона. Јосија je пренео светковање празника у јеласалим због тога да му избрише његов првотни характер. Али то не доказује да он није већ пре тога постојао. Но могуће je, да се у Јефрему давало првенство празнику бесквасних хлебова а у Јуди, према старом обичају, пасхи, Kittel (о. с. 374.) 1 )

’) R. Kittel. Geschichte. I. 373. Anmerk. 6.

2 ) Испоредм и P. Volz; Die biblischen Altertümer Calw 1914, стр. 102.

3 ) Kittel, као и већина немачких коментатора, лржи да je Дсутеромнј гюстао тек за време цара Јосије, или непосредно пред њим Обавезну снагу да je добио тек 621/2 год. за време „реформе“ истога. Тоје услед погрешног идентифицирагьа „законика“ што се нашао у храму (И. Ц. 22.8.) са Деутерономијем. 4 ) Исп и Marti код Kautzsch: Die Heilige Schrift des Alten Testaments уз Деутероном. 16; Baentsch, h'xodus (Kommentar).

177

Пасха