Bogoslovlje

вери „имајући при себи књигу Закона Господњег“. 1 ) Вероватно да то нису били рукописи у оригиналу већ у к о п и ј а м a, јер су прошли „све градове Јудине учећи народ“, 2 ) што je сигурно трајало дуже време, и не може се веровати да су за то време престоница и храм Соломонов били без богослуженьа. Баш та поука народа по Закону и вољи Божјој изазвала je потом развиће јеврејске свете литературе и појаву књига пророчких и хагиографа. Готово сви ти познији списи, управо њихови писци, позивали су се на тај Закон: час као на Закон Божји а час као на закон Мојсијев, што je у суштини једно исто. То навођење Закона од -стране пророка и хагиографа, Keil пропраћа овим речима: „У списима пророчким и хагиографима постоји једно такво тачно познавање Закона, да многобројни позиви и упути на овај Закон уверавају нас да je садржина ове књиге била много распространена“. 3 ) А кад се узме у обзир да се пророци по месту делања своје пророчке службе деле на пророке пре, за време и после ропства, онда следствено долази питање: да ли су сви пророци долазили у Јерусалим и ту, на извору, преко оригинала се упознавали с тим Законом Божјим? На ово питање je врло тешко дати тачан одговор, jep, сем Јерусалима, религиског центра јудејског царства, имамо и главке центре пророчке службе у израильском царству, а то су: Рама, Ветиљ и Галгал. Вероватно, да су се у тим центрима налазили само преписи Закона т. ј. коп и ј е. Такође и цитирање речи ранијих пророка од стране познијих пророка 4 , било би немогуће ако, поред оригинала, нису постојале и њихове копије, које су се налазиле у разним већим центрима једног и другог царства. Сем тога пада у очи да су пророци, поред Петокњижја Мојсијевог, знали ; Приче Соломонове 3 , Job. 6 и књигу Исуса Навина 7 .

1 XVII, 7-9а.

3 ibidem 96. Такође и речи у књизи Неемијнној, VIII,, којима се говори како je Јездра донео пред врата водена „књигу закона Мојсијева који даде Господ Израиљу“, не значе да се односе на оригинал књиге, већ само на закон кога je Господ дао Израиљу.

3 Einleitung(op. cit.) § 153.

4 На пр. Јоиљ се служио књигом Авдије; Осије књигом Амоса; Иеаија књигом Амоса и Јоиља; Наум, Авакум и Софоније књигом Исаије. Спсцијално упореди: Јеремија XXVI 17-18 са Захарија I, 4; Vll 7. 12, па he ce

врло јасио видети то служење познијих књигама ранијих пророка. 5 Упореди; Михеј VI 10 и Приче X, 2; XXII 14, XXIV 24. Михеј VI 9 и Приче 1 20.

0 Упореди: Job IX 8 са Амос IV, 13. Job. IX 9 и Амос V 8. Job. XIV 11 и Исаија XIX 5 и т. л.

7 Упореди: Мнхеј VI 5 и И. Швин 111 1; IV, 19.

187

Палестински канон Старог Завета