Bogoslovlje

Кад се узму у обзар изложене околности долази се до закључка: да су поједини познији старозаветни писци, све до времена спаљивања јерусалимског Соломоновог храма 587. го : дине од стране вавилонског цара Навунодоносора (управе његовог заповедника Невузордана), имали пред својим очима списе ранијих писаца у оригиналу или у копији, што je поглавито зависило од места њихове пророчке службе и делатности. Пророци, после овог догађаја у колико се то односи на постале и појављене рукописе пре ропства имали су исте пред очима само у препису т. ј. копијама. Као потврда овог мишљења нека послуже речи пророка Данила, које гласе: „Ja, Данило, разумех из књига број година, које беше рекао Господ Јеремији прорику да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година 1 “. Прво, овде израз „из кн>и га' не значи само пророштво Јеремијино већ више књига спојених у једну збирку, a међу којима je била и књига ηρ· Јеремије. Друго, пр. Данило написао je своју књигу у времену ропства одакле ce никада више није вратио. Зато je исключена могућносг да ce je он служи a оригиналним спнсом пр. Јеремије, који опет никада није био у Вавилону, нити пак у другим местима робовања пр. Данила 2 . Пре се може претпоставити да су доцније из Јудеје послате сачуване копије старозаветних ради Јевреја који беху и ропству, a којима се служили најпре пророци вавилонског ропства Данило и Језикиљ 3 ],

1 IX. 9.

2 Пророк Данило умро je у Сузи, главном граду персиске државе, пошто je иретходно провес 41. год. на двору Навуходоносорову и 24. год. на двору његових наследника: Емил Меродаха, Нериглксора, Лабосоархода и Балтазара; затим 2. год. код миђанског царя Дарија, а 7. год. код персиског цара Кира. Пророк Јеремнја, по тврђењу хришНанске траднцнје (Тертулијана, Епифанија и Јеронима), умро je у Египту у Тафнесу пете године по разрушењу Јсрусалпма, где je силом био одведен (Вили Јеремија XLI I, 6).

3 Упореди пр. Данило IX, 1-2; 3-23 који стнхови су покајна молитва пр. Данила, где сведочи да се у „књигама“, редом с књигом пр. Jepeмије. налазе и злконодавпе, историске и пророчке кгьиге. Пр. Језекиљ, за врема пророчке службе у Вавилонији био je главни центар коме су яолазили старейшие јудејског народа ради савета и утехе, такође je имао пред собом св. књиге у преппсу, што се да уверпти из ових глава гьегове кљигеГХУ), XIV, XX и XXIII. У гьегово време у списку старозаветник књига, излазила се и књига пр. Исаије (Језекиљ ХХХII идентичен je ca Исаијом XIII —XIV), као и књига о Јову (Језекнљ XIV, 14-20).

188

Богословље