Bogoslovlje

По некима опет имајући у виду речи II Макавејске 1 , где се говори да je Неемија створио библиотеку κατά τόν Νεεμίαν τα αύτά, και ως καταβαλλόμενος βιβλιοθήκην, која je имала историју царева τα περί τών βαόιλέων, пророчке књиге και προφητών, књиге Давидове καί τα του ΔανΙδ, и писма царева о поклону храму, καί έπιότολάς βαόιλέων περί αναθεμάτων, редактор првог какова Старог Завета je кнез Неемија 2 . Али ово сведочанство II Макавејске тумачено je различито од појединих егзегета. Под првим речима: „τα περί τών βασιλέων« Hengstenberg 3 и Haevernick 4 подразумевали су историске књиге т. ј. раније пророке јеврејског текста; под речима: „καί προφητών“ подразумевали су пророчке књиге т. ј. позније пророке; речи; ~τά του Δανίδ“ означују Псалме, који, будући први по реду, обухватају све хагиографе 5 . Имајући ово у виду могло би се примити да je Неемија учинио једну колекцију списа алн, се не сме са сигурношћу утврдити ни карактер ове збирке нити њена величина. По мишљењу Wildbär- a 6 првн део књига Старог Завета канонизован je од стране Јездрине и Неемијине, а други и трећн део почео je да скупља Неемија, сходно речима II Макавејске, 11, 13; но пво мишљење опровргава сам текст, jep се у њему изрично приписују сва три дела Неемнји. Зато смо принуђени прибећи споменутој јудејској традицијн, найме: да су Јездра и Неемија закључили старозаветни канон.

значи, В. Синагога трајала je 250. година. (Види; Baba bathra loa; Megillah I 3 и сред). У новије време док Woque, в. рабин, признаје Велику Синагогу и приписује јој да je она зак.ъучила канон (Hist, de la Bible... Paris 1881. стр. 91-94.), дотле други негирају егзистенцију В. Синагоге у опште, познвзјући се на Јосифа Флавија што он у својим списима њу нигде не спомиње, с примедбом да би то било да je она икада постојала (Види Michel Nicolas, Des doctrines réligieuses des Juifs pendant les deux siècles antérieurs à l'ere chrétienne, Paris 1856. стр. 109.).

! 11, 35.

" Bleck, Einleitung in das A. Testament. Berlin 1893, стр, 665. Такође Hengstenberg, Beiträge zur Einleitung in das A. Testament, t. 1, стр. 211.

3 loc. cit.

4 Einleitung in das A. Testament. Erlangen 1849. t. I, стр. 45-46.

5 Reuss вели, да ова вест II Макавејске нема никакву важносг, н према томе спори ово ту.мачење (Geschichte des A. Testaments. Brunswick 1881, стр. 505.).

6 Види Лущнгеровъ, Обее историко-критическое введете (op. cit.), страна 111.

192

Богословље