Bogoslovlje

после кога „старсзаветним књигама није се смело више ништа ни додавали ни одузимати 1 . А како су њихове свете књиге чуване у храму, то je, вероватно, библиотека. Неемијина садржала препис истих заједно с коресподенцијом царева. Средином трећег века пре Христа, ради Јевреја који су живели у Египту 2 , преведен je Стари Завет са старојеврејског језика на грчки, који се превод обично зове превод LXX преводилаца или Septuaginta. Поуздано се зна да je Петокњижје Мојсијево преведено под директннм утицајелг палестинских Јевреја, што уверава тачност превода и стал језика. Остале пак књиге превели су александриски Јевреји независно од палестинских Јевреја. И, док je Петокњижје преведено одједанпут, остале књиге превођене су постелено од ученика и наследника преводилаца Петокњижја. Када je и последња књига била преведена, од прилике крајем ill века пре Хр. тада су александријски Јевреји све скупили у једну целину, додавши им икњиге новијег порекла, т. ј. књиге које су се појавиле после закључења какона у V веку. На предњи начин створен je т. з. александриски канон, који je, поред превода старозаветних књига на грчком језику с јеврејског палестинског канона, садржавао и јеврејске књиге појављене после закључења палестинског канона, гакође написате на грчком језику 3 , због чета су оне назвате : неканонске књи г е Старое Завета. Јунгеров мисли, 1 да александријски Јевреји уопште нису ни прикључили неканонске књиге канонским већ да je то дело хришћана, који нису имали појма о јудејском предању о канону и његовом саставу 4 . Да ово докаже позива се на Филона, који се користио књигама Старога Завета у грчком преводу, у чијем кодексу нису биле и неканонске књиге. Такође он наводи и Јосифа Флавија, који се тако исто користио преводом LXX, али, као

1 Јосиф Флавије, Contra Apionem 1. 9,

3 Јевреји су у три маха насељазали Египат: први пут као бегуний за зреме вавнлонске инвазије; други пут кад их je довео Алаксаидар Велики у његов новоподигиут грат Алексендрију ; трећи пут за време Птоломеја Лагоса, када je 320. год. освојио Јсрусалим. Опширније вили наш рад: Историја превода Ст. Завета. Београд 1929. год. стр. 1-3.

3 ) Изузев књига Мудрости Исуса сина Сирахова и I Макавејске, које су првобмтно биле написане на старојеврејском језику, али чији се оригинал одмах по преводу на грчки језик изгубио, те су тако и оне до нас дошле на грчком језику.

4 ) Op. cit., страна 122.

193

Палестински канон Старое Завета