Bogoslovlje

то] свое имја подписати спјешил; подписавшие влеки, умољали и угрожали инија да на него подпишут. Мњу обаче јако во всјех иних Соборјех, Архимандрити, Протосингели, Игумени, Протопрезвитери и прочи по церковноме чину начинали вотизирати, сим сљедовали по чину Милитарци, Благородии и прочи цивилисте*). Ц. К. Комисар пришел в Собор посаждаетсја на своем јему престоље покривеноју главој/, повељевает сјести всјем в Собор приход] ашчим; јегда вси воведеви сталисја, начинает к собрании о своем посолствје глаголати и дает прочети всевисочајши декрети, коим собор дозвољен, и он в ц. к. Комисара наименован. Јегда Декрети си]а Акгуар комисаров прочитает, тогда востаем вси кром]е комисара и слишим чтенију с]ед]ашче, иначе всегда с]едјат депутирти развје востает токмо слово в Сабору простираја и глаголет сгоја. Ja мњу, јако всјем препочитаемим посланием Вашим од 6. октобрија мње положеним вопросом по сиље мое] удовле творих и что из сих, В П. колко-толко образ народнаго нашего Собора себје сдјелати может**. Ашче же Вам что невразумително јавитсја то инаго отвјета дата не могу, развје решчи: П р и] ди и виж д. Исполнение сего желает душа моја. Рци убо слово твердо: Пријду и увижу Господу поспјешествујушчу. Ззкључа]а моја си]а отвјети прошу В. П. пријати мо]а усердња и братскаја желанија ко долгоденственому провояс дени]у престо]ашчих св. праздников рождества Христова новога љета и Богојавленија, и имјет мја всегда в драгоцено] братско] љубви Ваше], уважајушче мое особено високолочитаније имже чест имјеју пребити на всегда. Вашего Преосвјашченства всенижајши слуга и искрењејши брат.

Јосиф Рајачић с. р.***

* Овако није иоступано пи при Рајачићевом изберу 1842.. пошто je први послании Паскулу уписао иа табаку еп. Жнвконићевом своје нме, ово над прочи угледаше сви поустају са своих места и први пуковник барон Јовић счет табак за еп Рајачића и упишс се. НЬему су следовали остали који се кад и пре пера дочепао Рајачићу глас свој поклонити желећи. Народ. Сабор 1842.

** Начин избора Митрополита и састав самое Сабора, павео je Pajaчић по Деклараторији од IG. јула 1779.

*** Упада у очи, да је Рајачић вешто избегло да одговори Хакману па први део његовог писма т.ј. о обичају црквеном по смрти Митрополнтовој.

203

Кореспонденција