Bogoslovlje

Николе, него његова биографија, написана од Матије. 1 ) Они не знају имена његових родитеља, ни појединости топографске природе 2 .) Зато добро знају о његовоме страдању и додају појединости епскога карактера: о племенитом пореклу и побожности његовог рода, о рођењу свеца по нарочито] молитви његових родитеља, о огњевитом венцу над главом мученика у дан његове смрти 3 ). Све je то сасвим природно за људе, који су били туђинци у Софији те знали о сведу само оно, што су видели, а уз то били добро упознаги са агиографском књижевности. Потпуно друкчије стоји ствар с Матијом, који показује изврсно знање месних прилика 4 ). На крају додаћу, да Служба не сведочи о нарочитом књижевном образовању њених автора. Између стихира има више шаблонских 5 ). Стил нема модне уто доба извештачености, која одликује Житије 6 ) па и Похвалу, не зна за реторске украсе, ни за надувене сувопарне реченице, нити за заплетене изразе и за игру речи. Он je тачан, озбиљан, али једноставан и само понекад прилично неукусно измешан са застарелим речима 7 ). Све ове особине више доликују калуђерима-скупљачима милостиње, који проводе свој живот у путовању, и навикли на безбројно понављање разних црквених служби, него људима, који су, као Матија, стално настањени у повећем граду, посветили живот духовнпј просвети и књижевности. Дакле и спољашња сведочанства и унутрашње особине Службе говоре у корист авторства сионских и синајских монаха. Ко су били ови монаси и како су доспели у Софију? Нема сумње, да су то били, као што смо мало час рекли, скупљачи милостиње из тих, које су п'лестински и синајски манастири слали сваке године на стотине по читавоме православноме свету. 8 ) Како je била у XVI. веку развијена ова пракса, најбоље се види из извештаја поднесенога цару Теодору Јовановићу од Трифона Корабејнинова и Михајла Огаркова, који

!) Jb., CCCXLV.

2) Jb., CCCXLVI.

3 ) Jb., CCCXLVI, yn. 17, 19.

4 ) Jb„ CCLXXI,

5 ) Jb., CCCXLV.

6 ) Jb„ CCCXLIV.

7 ) Jb.

8 ) Второе nyicuiecTßie въ СинайскШ монастырь архим. Порфиргя успенскаго въ 1850 году. Спб. 1856. Стр. 394.

211

Служба и канон св. Николи новоме софијскоме