Bogoslovlje

су у јануару 1593. године били послами из Москве на Исток с богатом царском милостиньом. У манастирима св. Архангела у Јерусалиму и св. Саве Освећенога, који су се тада налазили, како изгледа, у српским рукама, живело je стално само 80. калуфера из 150, то значи, око половину. 3 ) У Синајском манастиру царски изасланци затекли су свега 120 монаха, док je 274 њих, дакле више него две трећине целог братства, било одсутно. 2 ) Ови калуфери примили су врло активно учешће у догафају. Житије каже, да су саставили каноне и службу новоме свецу 3 ), испросили себи један део његових моштију, однели га са собой и установили св. Николи празник у месту свога становања: й w стыуь. лющеи вхзк’л\ше... й сшён’ше вк свону’ примосЕть,. тако чк’сткнь. й нарбчить. праздникк нбваго л\ч£ника йлиани бжlек> ЕлгдНю 4 ). Али ми имамо разлоге мислити, да je њихова улога у софијским догафајима много већа. У граду je завладала паника. Софијски митрополит Јаков у овим бурним данима напустио je варош : въ град-k тбл\ь.. мкоже oбл\а Япслъ не ижр-ЬтЕСЕ. нк npiKocAaKïio caôso вл гокксткоуЕ В-кшЕ. ЙЖЕ TÔA\S ОТЪ БГа БКрОуЧЕННЕИ паствЕ 5 ). Вратио се он у Софију само тада, кад се све већ умирило. Пошто je сам одлучио за најбоље, да се уклони из града, свакако није могао да дй свој благослов ма коме из подручнога духовништва на противтурску акцију, одговорност која би свакако морала пасти на њега. Али у то доба у Софији нашли су се сионски и синајски калуђери. Напојени источним верским мистицизмом, васпитани у традицијама палестинског подвижништва, били су свесни своје хришћанске дужности и монашкога позива. Уз то, као странци, нису морали толико водити рачуна о врењу духова софијских муслимана, колико месно духовништво, пошто су лако могли у случају тежих заплета брзо се наћи ван домашаја месне турске власти. С тога њима je лакше било примити на себе одгозорност за последице антитурске акције. Држим с тога, да je, због бегства митрополита и заплашености месног духовништва, водећа улога у догађајима мо·

’) Сношенlя России съ Востокомъ по дДламъ церковнымъ. СПБ. ISS& Т. 1. 274.

3) lb., 277.

3 ) Сирку . op. cit., 140, CCXLIX, CCCULHI.

4 ) Jb., 140.

5 J Jb.

212

Богословље