Bogoslovlje

због чега морају и странци јести квасне хлебове (Изл. 21, 19,. Број 9, 14), и ако им се то, доцније брани када се заборавиа прави смисао празника (Изл. 12, 43.). Да je пасха празник у част мртвих може наћи своје потврде и у захтевању да празник имају славити у исти дан ина исти начин, само месец дана доцније, они који су били нечисти и због тога нису могли славити пасху у одређено време. У књизи Бројева 9. глави 10. стиху одређује се, найме, овако: „ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу измену вас или између вашега потомства нека слави пахсу Јахвеу, другога месеца четрнаестога дана пред вече („између вечери“ ben ha'arbaim“), нека je славе са бесквасним хлебовима и с горким зељем нека je једу. Нека не остављају од ње ништа до јутра и кост да јој не преломе по свему закону за пасху нека je славе („keköl huqqat happesah jaasü’oto“). Из те се одредбе јасно види, да je празновање пасхе везано за становито време, односно датум. Не одређује се да они који су били нечисти имају славити пасху када постану чистима него морају чекати исте дане, месец дана Баш због тога je била велика тешкоћа при разјашњавању значења празника пасхе, док се та тешкоћа уклања тумачењем да je она празник у част мртвих. Као што су код Грка била последња 3 дана у сваком месецу посвећена мртвима (особито 30 = νεκριόία), тако су код Јевреја сигурно били дани у половини месеца. Како се излазак Израиљаца из Египата догодио баш у време светковања празника, (Изл. 12, 3. сред.) рззумљиво je да je традиција везала та два догађаја у једно и од тада je заиста пасха спомен на излазак из ропства (Изл. 12, 17, 24, 27, 42), и на погибију египатске првенчади, и ако се и пре тога знало за тај празник (Изл. 5,1.). Доцније се завео обичај, да je другога дана празника (16 Авива Низана) принашан први сноп. Тим се принашањем тражио Божји благослов за нову жетву и тек од тада се смело јести плодове нове жетве, (Лев. 23, 9, 14), али се ничим не може доказати да je то принашање имало шта заједничкога са празником пасхе или бесквасиих хлебова. Пасха се не спомиње само у наведеним одредбама старога завета. О њој се стално говори како у најстаријим списима, тако и у списима из разних времена израиљске историје све

8

Богословље