Bogoslovlje

до данас. Ми имамо данас доказа и изван Библије да се она. славила у свима крајевима где je било Јевреја. У тако званим листовима из Елефантине, старе египатске тврђаве на првом катаракту Нила, где се налазила велика јеврејска војничка колонија, говори се о слављењу пасхе и бесквасних хлебова у петој години владања Дарија 11. тј. 419-18 године пре Христа 1 ): У једном листу Хананије Једонији и његовим друговима говори се овако: „ове године, тј. пете године краља Дарија, послао je краљ [вест, дозволу?] Аршаму од 15. дана до 21. дана [Низана, морате јести бесквасне хлебове кроз седам дана ....] Будите чисти (?) и пазите се. Посао не смете [радити пиво] несмете пити и све у чем je квасац [морате ] од 15.. Низана иза заласка сунчевог до 21. Низана [ и] не смете доносити у своје собе “ 2 ) Не може се узети да се ту ради о некой новом обичају који се заводи наредбом Даријевом, како мисли Benzinger (Hebr. Archäologie 1927, 324), jep то није била политика перзијских владара, него je то свакако дозвола за светковање, која се источњачком опширношћу цитира цела. Сигурно je билоговора и о клању пасхалног јагњета, али су ти делови изгубљени. Та je дозвола била преко потребна у граду где се поштовао египатски бог Хнум, чији je символ био ован (бог са овнујским главом), због чега египатски свештеници и маса нису могли гледати мирне душе жртвовање свете, за њих, животиње. Они су због тога и разорили јудејски храм у Елефантини (Sachan о. с.). Из сачуванога се види да се и ти наводи потпуно слажу са начином празновања пасхе, како je прописан у Библији. За нас je од особитог интереса начин светковања пасхе у Христово време. Из прелазног периода од Старог Завета к Новом, најважнији je докуменат који нам о томе говори тако звана књига Јубилеја у својој 49 глави. Књига потиче из времена Макавеја и показује нам какав je обичај био око 100 године пре Христа 3 ). У књизи се разликује начин светковања у Египту (49, 2 след.) од доцнијег начина када се уселило у

0 E. Sachan, Aramäische Papyrus und Ostraka aus einer jüdischen Militär-Kolonie zu Elephantine, Leipzig 1911. Tafel 6, S. 36 сл. Tafel 64, S. 237. Исп. E. Meyer, Der Papyrusfund von Elephantine, Leipzig 1912. 91. след.. 2 ) Превод код E. Mayer: о. с. 91. 2 ) Beer: Pseudepigraphen des Allen Testaments (y Realencyckopadie für protest. Theol. p. Kirche XVI, 252 st.).

Пасха