Bogoslovlje

und der jetzigen Passafeier der Juden, Leipzig 1911. (Schriften des Institutum Judaicum in Berlin Nr, 40); D. Dr. Georg Beer, Pesachim, Giessen 1912, s. 55. след. Као што у нашој цркви велики празник баца своје светло зраксве дуго у напред, где се верни спремају у „предпразднству“ за дочек празника, тако се и код Јевреја спрема за дочек великог празника. Већ 30 дана пре пасхе спремају се пасхалии прописи (Orah hajim 429,1). Прве СЈботе иза празника „Пурим“-а чита се законски пропис о „црвеној јуници“ чији се пепео употребљавао при разним обредима чишћења од нечистоћа (Бр. 19,1 след.). Тиме ce хоће подсетити верне да требају бити чисти за празник. Субота пред 1. или на 1. низан звана „ha hodeš“ указује join више на пасху. Тога дана, найме, читају се пасхални прописи из књиге Бројева 12 да се сви опомену на шга боље вршење празничних прописа. Наступзњем месеца низана престаје сваки пост чак и на. дан смрти родитеља, осим што прворођенци посте у очи пасхе т. ј, 14. низана и младенци на дан свадбе, до венчаньа. Исто тако престају покајничке молитве и молитве за мртве. За празник треба особито да спреми субота непосредно пред празником звана „haggado!" велика. Због тога се у пооодневно] люлитви не чита обични псалам него део пасхалне хагаде а равини, уз то, држе тога дана поуке о начину светковања као и о самим празничним прописима. Спремање бесквасних хлебова за пасху, почиње, већ, врло рано. Jom док je жито у пољу одабира се најбоље и оставља иза вршидбе на сувом месту. Месец или два пред пасху носи се жито да се самеље у млину, али се пре тога брижљиво прегледа да ли je чисто и да му није, случајно, нашкодила влага. И сам се млин мора темељно очистити од старог брашна. Кад се жито самеље, мора се пажљиво возити у новим врећама. За мешење узпмају се мале количине брашна (око 5 кг.) jep би иначе дуже требало месити, а пропис je да од почетка мешења до метагьа у пећ не сме проћи више од 18 минута. Замешено се тесто изваља у дугачке листове, 2 —3 мм дебљине, и избоде иглом да се не начине мехурићи од ваздуха и затим брзо меће у зажарену пећ, која je пре тога добро очишћена и учињена „košer“ т. j. у њој се спали неколико ватара пре пе-

Богословље