Bogoslovlje

a још мање што есенцијално, не измени, особито у ономе што су од предана наследили. Јавне грађевине, палате и храмови су били у старо] Кини „конструисани слично вавилонско-асирским храмовним кулама, т. ]. оне су се састојале из једне масивне терасе, на којој су биле саграђене стварне графевине (храмови, палате)* 1 ). Иако Кинези несумњиво припадају монголској раси ипак и духовно и физиолошки и језично се разликују од свих, својих суседа: правих Монгола, Татара, Манџура и др. Како су по сво] прилици и стари Сумери туранско-монголске расе, а с њима Кинези имају већег духовног сроства, то je врло вероватно да су обоје имали некада и заједничку долювину која je могла бити салю негде тамо ближе Месопотамији (западни Туран?). Но духовно сроство Кинеза са најстаријим становницима Месопотамије, a које се најјасније показује у области религије, највише и одаје њихов ранијк завичај. Како je код свих старих народа сва култура била религи] ским идејама прожета, то, разуме се, да су се код Кинеза из ове духовне области највише и очували остаци из времена пре њиховог досељења у Кину. Ни код једног старое народа (осил! јеврејског) као код овог није се люнотеизам тако дуго, а люже се рећи и увек, одржавао од самога почетка познате нале прошлости кинеске религије. Веру у једно божанство заједно с његовим именом попели су претци Кинеза собой по свој прилици из западне Азије, из Месопотамије и околних земаља, старе постојбине леногих, а врло вероватно и Кинеза и свих осталих народа. То једно и једино божанство најстарији кинески документа називају часком Ти-ан, часколе Ти или Шанг-ти. „Ти“ значи: Господ, „Тиан“: Небо (Господ неба), а „Шанг-ти“: највиши Господ. Ова три имена никад нису схватана као три различита божанства. Овоме у дефинитивни прилог иде чињеница, да ова имена (која дају одговарајући појам наше речи: Бог, јер Кинези никад нису имали друго какво илю за исти појам 2 ), немају множине (плу-

’) Richard Wilhelm у своме коментару превода дела: Lia Dsi, Das wahre Buch vom quellenden Urgrund (Jena 1921). S. 126.

2 ) Вера, да су сунце, месец н друге планете, затим реке, планине н др. објектп природе жива и оваплоћена духовна бића, не може се сматрати ни у ком случају паралелом политеизму других народа. Они носе заједничко име (име за род): Шин. То нису богови, већ духови, којн се пак разликују од још нижих духова; демона и духова предака (Вили: V. v. Strauss, D. altchines. Monotheismus, S. 305.).

Богословље