Bogoslovlje

рала). На ово je нарочито скренуо пажњу раније већ цитирани религијски историчар, одлични познавалац и преводилац старекинеске литературе, Виктор фон Штраус, који каже:: „Достојан je пажње и од пуног je значаја факат, да кинеском језику савршено недостаје једно име за род, које би одговарало речи; „бог“; да je следствено Кинезима сгарога доба и овај појам, појам за р о д потпуно недостајао... Име за р о д недостаје им, jep се у њиховој свести, тамо где je код других народа множина богова била, налазило само небо као највиши Господ, који ни на који начин није имао себи равнога... Небо,, замигшьено и означено као највиши Господ, био je Бог, и то: једини Бог старих Кинеза; и у том случају ми смо и у праву да говоримо о старом кинеском монотеизму“ 1 ). Слично овоме изражава се и новији религијски историчар, Орел и, који још додаје, да се овај првобитни монотеизам јавља као „првобитни теиз aм, који je поступно све јаче добијао облик једног избледелог деизма“ 2 ). Овај једини бог Кинеза: „Ти-ан“, Небо, идентичан je и показује језично сроство са врховним богом,, старих Сумера и Акада у Месопотамији: А н у-ом, такође богом неба. Али, ово једино божанство старих Кинеза изгубило je јасни и директни контакт са овим светом; и на основу таквог схватања Бога ниј р се код Кинеза ни могла изградити меси-

г ) D. Victor von Strauss und Torney, Der althinesische Monotheismus (Bibliothek: Sammlung von Vorträgen. Herausgegeb. von W. Frommei u. Friedr. Pfaff). Heidelberg 1885, S. 304—305.

2 ) Со n. v. Orelli, Allg. Religionsgesch., Bonn 1921. B-d 1, S. 46. Heсумњиви доказ, да je код кинескоп монотеизма теизам (т. j. надприродна религија, религија откривења) старији од деизма (т.ј. природне религије, релизе ума), јесу најстарији одломци кинеских канонских нњига (у Шнкинг-у), који описују каю се Бог директно (не преко природе) јављао и лично говорио једноме од царева кинеских Вен-у. (Види V. v. Strauss, op. cit., S. 318 319). Да je пакдеизам (a не пантеизам, како су раније многи, а и сада неки, тврдили) каснијега датума и настао утицајем филозофа, навешћемо овде, примера ради, само једнога кинескоп мислиоца из IV века пре Христа. М о н г-Д з и (латински; Mencius), најјачи и најдоследнији претставник конфучијанизма, на питање једног своп ученика (Wan-Dschang-a): да ли je истина, да je цар Jay предао царство Ш у н-у (који je био ниског рода), одговорио je, да то није цар Jay већ сам Бог (Ти-ан, Небо) учинио. Разуме се, да je овакав одговор зачудио питача, jep Бог Конфучијевог религијско-филозофског система нема личних и директни х веза с људима; стога je поставио друго питање: „Ако му je Бог предао царство, то

Мешјанска идеја код културних народа пре Христа