Bogoslovlje

Па ипак, и у овој рационалистичкој религији, и у овоме народу, васпитаним једним скроз утилитаристичким моралом, избила je и стално je избијала месијанска идеја, али у пот•пуном кинеском духу. Слично другим старим народима и Кинези су веровали у златно доба своје најстарије прошлости, а то значи (по кинеском схватању) и целог света. Тада je владао „Жутом земльом“ или „Царством средине“ (тј. Кином) X о а н г- т и (Жути Господ“). Хоанг-ти je несумљиво митска личност, и свакако да je у њему изражена стара мисао човечанства о непосредној и интимној вези праљуди с Богом. Jep, осим она три имена (Ти-ан, Ти, Шанг-ти), Кинези су имали и још једно име, Хоанг-ти-ан, за исто и једино божанство. 2 ) Ово тврђење поткрепљава и чињеница да су стари Кинези планету Сатурн доводили у везу са Хоанг-ти-ом и његовим „златним“ временом. Сатурн je планета Зе.мље, „Жуте земље“, и у Кини она (планета Сатурн) има исто име као и овај митски цар : Хоанг-ти. 3 ) У религијама западне стзре културе, пак, везизано je на митски начин верование о златном добу за ову планету. Римска митологија на.зива старо златно доба владавином бога Сатурна, на што je и раније била скренута пажња. После Хоанг-ти-а и друге двојице митских царева владали су у сагласности с вољом Божјом цареви : Jay (кога најстарији документа везују за причу о потопу), Шу н, и ]у, чије су владавине сви кинески филозофи, а осо бито Конфуче, сматрали скоро непостижним идеалом владавине. Они и још неколико каснијих идеалних царева носе заједеички

из школе Лаозе-ове): „Ja сам једном песме (т.ј. Ши-кинг) и документа (т. ј . Шу-кинг) поправио, правила живота (т.ј. Ли-ки) и вештине (т. ј. Јикинг) очистио, да би доцнијим поколењима оставио срества за уређење земаљског круга" (Lia-Dsi,lV, 1). R. Wilhelm, пак, у уводу свог превода дела: Lun-jü, каже: „Оно, што нам од извора за кииеско прадоба стоји на у битности je све кроз редакцију Коифучијеву прошло. То су пет канонских книга: „Документа“ (т.ј. Шу-кинг), „Песме“ {Ши-кинг), „Променб“' (Ји-кинг), „Анали државе Лу“ (Tschûn-tsien = „пролеће и јесен“) и, Доцније фиксирани „Обреди“ (Ли-ки). Ми инямо података да je Конфуче у своме редакционом рад у прилично радикал н о поступио. Њему није било стало до тога да да историски приказ прошлости, него je хтео да историју преда као огледало за будућност. Исто je тако поступио и код (прерађивања) збирке песама (т. ј. Ши-кинг) и обичаја (т. ј Ли-ки)“.

‘) Види: А. Jeremias, op. cit. S. 179.

2 ) R. Wilhelm y своме коментару на: Lia Dsï, I, 1. S. 114.

Месијанска идеја код културних народа пре Христа