Bogoslovlje

јанска идеја која би по елементарној садржини била једнака са месијанском идејом других народа. Строго унутрашње јединство, строга трансцендентност Бога и строги рационализам кинеских религијских филозофа нису дозвољавали веру у синовство Божје, у инкарнацију божанства и у инспирацију пророчку. Кинеска религија, какву je познајемо од времена највећих кинеских мудраца, Лао-зе-а (604 — с. 520) и Конфучија (551 —478), није скоро ништа друго до један државно-правни морални систем, систем дужности заснован на предањима о мефусобним људским односима ради земаљскога добра. Религијски историчар, A. Јер ем иа с, у ово мало речи и овако je карактерише: „Религија je за Кинезе наука и обичај. Њој потпуно недостаје наука о спасењу (сотериологија) и есхатологија. Религиозни односи су рационалистички, и они важе само овостраној судбини (дуг живот, деца, богаство) и претцима“') .Да ли je пак пре ових философа месијанска идеја била снажнија и у чистијем облику исказивана, једва да се може што о томе назрети. Али, по свој прилици да je и пре Конфучија и Лаозе-а теологија била рационализирана, и да je Конфучијева религијска филозофија продукат утицаја ранијих филозофских школа. Јер, Кинези су још од најстаријих времена велику пажњу обраћали на школе и ценили школску ученост. Касније je већ било утврђено да државним чиновником може само бити онај који je кроз школу прошао. Најсигурније податке о старшим кинеским веровањима могле би нам само т.зв. Кинг (канонске кгьиге) дати; али, утврфено je да их je Конфуче у духу својих назора прерадио и тако прерађене предао доцнијим поколењима 2 ].

му je он (Бог) с разговетним (чујним) реч и м a своју вољу објавио (т. j. онда je Шун морао стојим рођеним телесним ушима чути речи Божје). Монг-Дзи одговори: Не, Бог не говори, већ он поучава само преко деј става и догађаја (преко природе).“ Μо n g-D s ï (Mong-Ko). Aus dem chinesischen verdeutscht und erläutert von Richard Wilhelm. Jena 1921. S. 104.

1) A. Jeremias, Allg. Religionsgesch, München 1918, S. 178. 2 ) Види о овоме код: Orelli, op. с. I, 42; а нарочито код R. Wilhelm-a у његовој збирци превода и коментара религијске и филозофске литературе старих Кинеза : Lu η - j ü (Kung- fulse’s Gespräche), Einleitung, S. Ill; Li-g i (Das Buch der Sille). S. XIII u. 367; Lia-Dsi (Das wahre Buch vom quellenden Urgrund), IV, 1, (S. 39); и др. Примера ради навешћемо речи самога Конфучија, које je забележио Један његов поштовалац (премда je био

42

Богословље