Bogoslovlje

средну помоћ Неба, успео да се стави на чело царства и да изврши месијанску улогу. Но поред тога, Конфуче je join и у себе веровао; веровао je да je он од стране Неба (Бога) позван, да уготови пут за појаву месије. Кад je бивао, због мржње и падкости људске, у смртним опасностима, и његови се ученици плашили за његов живот, говорио je са убефењем да он не може још умрети, jep иначе „ако Небо хоће да ова (стара и благодетна) култура (коју он проповеда) пропадне, то оно (Небо) не би ни дозволило да je (после толико векова заборава) пронађе један смртни и тако позно рофени (т.ј. он, Конфуче)“. 1 ) Када га je пак један пустињак укоревао, поручујући му: да не вреди ништа његово (Конфучијево) лутање од кнеза до кнеза, jep je свет потпуно морално пропао, него да би боље учинио да се повуче у усамљеност, одговорио je: „Са тицама и животињама пољским не може се живети; ако не живим са овим родом људским, с киме онда да будем? Да je свет у поретку, то ja не би био ни потребан да га меньам“. 2 ) Веру у ову своју мисију, у којој je он гледао прст Божји, почео je све више губити, у колико je више увифао свој неуспех. У канопским књигама Кинеза налазе се подаци да je у Кини joui од најдубље прошлости постојало чврсто веровање, да се у времену пред преображај света, пред настанак новог и сретног доба појављује једна мистична тица т. зв. Фон г, а на лефима светих корњача из „Жуте реке“ (Хоанг-Хо-а) пеке чудне фигуре, тајанствена знамења. Видећи да се ова знамења join никако не појављују, Конфуче je почео очајавати и губити сваку наду да ће он својом науком преобразити свет и учинити га срећним, односно да ће ce још за његова живота јавити цар-светитељ: „Тица Фонг не дофе, из реке се не појавише никаква знамења; Ах, са мном je све свршено!“ 3 ) А кад му je умро најбољи ученик (Jän-Jüan), очајно je заридао: „Ах, тешко мени! Небо (Бог) ме напушта! Небо ме напушта!“. 4 ) Не само Конфуче, него и пре и после њега гајила се нада да ће Бог подићи некога човека, „в елико га светитеља“, који ће извући народ из политичког и моралног хаоса. Taj

1 ) Lиη- j ü, IX, 5 fS. 88); упор, и ib. Vil, 22 (S. 69). г) lb., XVIII, 6. (S. 204.).

3 ) I b., IX, 8 (S. 89); упор, и: L i-g 1. с. XXIV, 4 (S. 252),

4 ) !b„ IX, 8 (S 110); упор, и: lb., XIV, 37 (S. 116), L i-gi, cap. XIV, 1 (S. 185,).

45

Месијанска идеја код културних народа пре Христа