Bogoslovlje

велики светитељ, месија, није до душе никада у Кини замишљан као реално оваплоћење Бога или барем каквог вишег духа. Али, он je далеко изнад обичног човека, он je врло близак Богу, jep се ипак његовом вољом и провиденьем појављује. У самој природи света и човечанства, у самим неумитним законима природе које je Бог дао, у самоме плану Божјем о свету налази се узрок појави светитеља. Бог кроз природу индиректно дела и проузрочи појаву „светитеља“, (спаситеља људи). Кинеска je литература пуна напомена о појави „светитеља“, па и о појави једнога будућега „Највишега светитеља на земљи.“ Било je, по свеопштем веровању Кинеза, свега неколико „светитеља“ у прошлости, за чије се време свет срећним осећао. Али, то je време одавно прошло, и свет je сада имао да очекује новога, будућега светитеља. Појава Конфучијева и његова слава као ученое и човека светла карактера изазвали су наду код многих његових савременика да je можда или câM он светитељ или његов, светитељев претеча и да ће кроз њега наступи™ преокрет у свету на боље! Конфуче je био пореклом, како je и ейм тврдио, 1 ) из друге царске династије; а доводили су га у везу чак и са митским царем Xоанг- ти- ом. На основу овога, а нарочито на основу касније победе његове науке у Кини, назван je Конфуче „некрунисаним царем“, некрунисаним наследником оних славних и јединих светитеља са царскога престола. Осим она три митска цара, које Кинези иначе сматрају за полубожанства, било je свега седам или осам светите шэ, и сви они стоје на почетку три династије, колико их je свега и било до Конфучијевог времена. Последњи светитељ, који je месијански преокрет изазвао у свету (т.ј. у Кини), оснивач je треће (за време Конфучијево: последње) династије (1122 престолу.“ 2 ) Али, веровало се, да он светитељ мора опет доћи да оснује нову династију и обнови златно доба, месијанско доба. Мистична тица Фонг, као предзнак настанка месијанског времена, појавила се била у времену када je и безакоње било навршило своју меру, за време највећег неваљалца и последњег цара друге династије и за време вазалнога краља

·) L i - gi, с. XXIX, 5.

2 J R. Wilhelm, у Lun-jü (Erklärungen) S. 216.

Богословље