Bogoslovlje

-што се у њему оличава старање Бога (Неба) о свету, о човечанству. Зато je он у канонским књигама називан још и: „отац и мати народа“. 1 ) Али, када цар изневери своје божан-ско назначение, нестаје тиме и оног надчовечанског божанског ореола који га окружује. Конфуче у своме делу Та -h i о („узвишена наука“) нише: „Књига песама (тј. Ши-кинг) каже: Докле цареви из династије Ј и н (друга династија) још нису били престали да буду слика врлине и тиме слика Божја, били су лод заштитом највишега Господа Неба, с киме су били сједињени тежећи да му буду све сличнији“. 2 ) „Син Неба“ je цар на земљи и управљајземљом у име цара Неба, „Највишега Господа Неба“. Он je веза између неба и замље, Бога и људи. Отуда je и дошла стародревна пракса, да само цар може приносити жртве „Највишем Господу“ (Богу), облачећи се при том чину у специјално одело извежено звездама да и тиме символише своје заступништво Неба. Он саставља и преко кнежева објављује целом свету календар, да се тиме покаже како „он управльа током (путевима) Неба, чиме се и његово величансгво објављује.“ 3 ) „Син Неба“ je неприкосновена личност, али само догле докле je он богочовечанска личност, „светитељ“. Кинески су мудраци били свесни тога да нису сви цареви кинески били ово, за што их je Небо призивало. Сви су они носили титулу: „Син Неба“, али салю je неколицина међу ньима имала титулу; „светитељ“ или „богочовек“. Ова се ти-

l ) Confucius, Та-hio (Die erhabene Wissenschaft), X, 3. (Aus dem chinesischen übersetzt underklärt von Reinhold von Plänckner. Leipzig 1875.).

3 ) Jb X, 5. (Упореди исто код R. Wilhelm-a: Li-gi (Da-hiio), с. 11, 6 (S. 27), који својим лаконским превођењем не даје да се види пуни смисао места. Plänckner наводи у свом коментару joui неколико превода других преводилаца, и они показују да превод Wilhelm-a не даје до-вољно jacHohe. Преводиоци старе кинеске литературе једнодушно признају тешкоће у превођењу; јер су ови стари кннески писци били врло штедљиви у речима; а сем тога, како каже R.v. Plänckner у другом једном свом преводу (Tctiong-j ong, S. 274.), „значење једног јединог кинеског писменог знака je често тако бескрајно богато, да je немогуће пуноћу мисли дати у тексту, и због тога je неопходно потребан коментар да осветли.“ С тога ћемо се, нарочито при цитирагьу за ову нашу тему најзначајније канонске књиге конфучијанизма: Tchong-yong-a (Dschung-yung), обазриво ■служити и једним и другим преводиоцем (који су ми на особито ако се преведени цитати по духу не слажу).

3 ) Li-gi, cap, V, С» (S. 81.).

48

Богословље