Bogoslovlje

тула тек животом, животом у хармонији с Небом, стирала. Конфуче и његови следбеници су прижељкивали појаву једног „светитеља“ и „богочовека“ на престолу, иако je Кина у свима тим Бременима без престанка ималацара на челу државе. Социјалне и моралне прилике тога времена су биле очајне. Конфуче се дуго надао да ce je време несретног живота навршил > и да већ треба да се оствари оно што лежи у божанском поретку природе: појава богочовека, светитеља спаситеља. Многи су га исмејавали, не верујући да je он претеча новог доба. Један филозоф, који се правио будалом, јер у оно време није било тако безопасно трезвено и истину говори™, назвао je Комфучија (који je опет покушавао да једног кнеза придобије за своју науку) у иронији Фонг-тицом О Фонг-тицо! О Фонг-тицо! Како je твој сјај силно избледио ! Но што je било, било; од сада се чувај, напусти твој трудни посао! Ко хоће држави да служи, само ће се у опасности увалити“. 1 ) Увидео je на послетку и сам Конфуче да се ньегова нада неће остварити за живота његова, па je с болом у души говорио: „Да видим једнога богочовека (тј. светитеља на престолу), није ми суђено; кад би ми било суђено да видим барем једног племенитог човека, било би већ добро. Доброга човека да видим, није ми суђено; да ми je суђено да видим барем једнога чврстога {човека), било би већ добро“. 2 ) Али, Конфуче није губио наду и веру, да he се „велики •светите љ“ ипак појавити. Ова његова и његових следбеника вера није почивала на 'некој натприродној инспирацији, јер у њу нису веровали, већ на психолошкој потреби и простом израчунавању, заснованим на природној месијанској идеји и на вековном искуству људском. Историја прошлости кинеског народа не само да показује да се pa ј на земљи може вчспоставити ако je на челу народа (света) •с в е ти т ељ, него она показује и неку равномерну периодичност у наизменичном следовању сретних и несретнпх доба у окивоту чов чанства. Има речи у кинеским светим (канонским) књигама које пророчански звуче, те су хришћански мисионери, када су се први пут упознали с њима, били врло изненађени и мислили су чак да оне директно на Исуса Христа циљају.

1 ) Lun- jü, XVIII, 5 (S. 203). 2) J b. Vil, 25 (S, 70.).

.Богословље

Месијанска идеја код култу.рних народа пре Христа