Bogoslovlje
Вен-а, оца оснивача последње, треће династије била појавила и у златном добу почетка прве династије. Онда, када je Конфуче живео (крајем VI и почетном V века), било je већ одавно прошло златно доба. Али je он веровао да се време испунило, да je дошло време за обнову месијанског доба и да je он непосредни претеча овога доба. С тога je он ишао од кнеза до кнеза (који су били цареви вазали), не би ли можда у коме од њих открио генија, да би га васпитао за ,светител>а% т.ј. за спаситеља света. Али je свуда пожњео разочарење. Последње су му речи у животу биле: „Не јзвља се мудри цар. А ко ће моју науку у свету оживотворити! Ja морам умрети“. 1 ) Сав се рад и наука Конфучиа састојали у прибирању података из доба месијанских царева-светитеља, из доба када су на земљи владале правда, истина и cpeha. A циљ свега овога његовога труда био je: обнова тога златног доба оним истим срествима која су проузрочила и ранија златна доба. Тако се мислило и после Конфучија. Исти циљ и исти метод за постигнуће овога циља имао je и његов најбољи следбеник Монг-Дзи (371—288. год. пре Христа). И он се надао да he од једнога значајнијега вазалног кнеза (провинције Т с и) створити светитеља, jep je овај кнез одавао извесне знаке подобности и радо слушао његову, односно Конфучијеву науку. Десило се, пак, да се кнез y некој ствариДэазишао с филозофом и овај je одмах напустио престоницу упутивши се ка граници ове кнежевине. Али je на граници пуна три дана чекао, надајући се да he се кнез можда предомислити и вратити га. „Кнез je човек“, рекао јетада Монг-Дзи, иако je узидео да од повратка нема ништа, „који се може приволети да чини добро. Кад би ме кнез употребио, то не би само народ у кнежевини Теи дошао до мира : цео би народ (свет) на земльи дошао до мира.“ 2 ) У цару су сви стари народи мислили да виде божанску манифестанту и спаситеља света. У овоме ни Кинези не чине узузетак. Цар je носио титулу: „Син Не б а“, што значи: син Божји. Али, то не значи, као код многих других народа, да je цар инкарнација Бога, рођен натприродним путем. „Син Неба“ je само манифестанта Неба. Он je божанско-човечанска појава као резултат воље Неба. Управо, он je Син Неба само зато.
') Li-g i. с. XXIX, 5. (S, 271). 2) Μοng - D s i, I), В 12 (S. 47),
47
Месијанска идеја код културшх народа пре Христа