Bogoslovlje

јавља као „тао неба“ и као „тао човека“. То није, буквално преведено, „пут неба“ и „пут човека“, него; „тао неба“ je највиша истина, „тао човека“ je оно божанско у човеку које одговара божанскоме ван човека. Кад се каже: „тао неба“ и „тао у човеку“, то не значи да je Тао реално подељен. Та о je нетто јединачно, нетто што je само по себи божанско, без икакве везе ма са чиме; оно je нетто апсолутно. Тао се може реализовати у свету. Тао je: тражити истину; Тао je и: им а ти истину. Тражити истину je: тао човека; имати истину je: бити светите љ. Конфуче, у Тс h о n g-y о n g-y, потто je у пар речи објаснио појам Тао, каже: „Ко би ову вечну истину (тао неба) без труда и напрезања схватио, ко би je без најдубљег размишљзња сачувао, ко би могао без властите сарадње да савршено позна Тао, какав je (Тао) сам по себи и за себе, тај би се м о р а о назвали светитељем“ 1 ) Давши општи појам светитеља, Конфуче прелази на детаљније анализирање суштине његове, на поступно приказивање неизмерног значаја и неизмерне силе његове: „Само светитељ, који je непосредно добио сазнање вечне истине (највише истине, тао неба), биће тиме оспособљен да може своју божанску природу (тао човека) савршено до најдубље унутрашњости да прозре. Ко je у стању да своју унутрашњу природу прозре, тај je тиме оспособљен да у опште може божанску природу човечанства да прозре и обнови. Ко je у станьу да божанску природу људи упозна, тај je способан да продре у најунутрашњију природу свих ствари (креатура). Ко je у стању да продре у унутрашњост природе света створенога, тај може да сарађује с Небом и Земљом у њиховом делу (стварању) улепшавања, оплемењивања и добротворства. Ко je у стању да сарађује с Небом и Земљом у њиховом делу улепшавања и добротворства, о њему се може рећи, да о н с Небом и Земљом образу je (саставља)тринитет (тројединств о)“ 2 ).

т ) Confucius, Тсh о n g-y оn g (Der unwandelbare Seelengrund), cap. XX, § 18. (Aus dem chinesischen übersetzt und erklärt von Reinhold von Plänckner. Leipzig 1878 S. 173.). R. Wilhelm се овде, због кратKohe израза буквалним превођењем (како и сам признаје), нетто мало разликује од Plänckner-a, те се у јасни смисао може ући тек с коментаром или уз noMoh других превода.

2 ) IЬ„ cap. XXII (S. 182—183).

54

Богословље