Bogoslovlje

Најзначајније je y овим Конфучијевим речима његова идеја о божанској природи светигеља, чиме ce светитељ издваја из гомиле људи и са божанским изван себе, које се манифесте (не само у човеку него и) у цело] природи (небу и земљи), чини једно тројединств о. 1 ) Ово није једино место у кинеској литератури, где се говори о божанском тројединству, у коме je чо в е к-с вети те л> један члан. И друге ка нонске књиге конфучијанизма у збирци: Li-gi такофе нам казују да je ова Конфучијева наука, како je изложена у напред цитираној канонској књизи, Тс hо n g-y о η g-y, основа свега његовог учења. Приликом аудиендије код Аи· а, кнеза (херцога) од Лу, Конфуче je објашњавао кнезу, да „сила неба, сила земље и сила духа човека чине три силе једнога духа“, и да су све ове три силе: „Тао силе духа“. Кнез je добро разумео Конфучија; јер чим му je Конфуче рекао: „Ви би морали по путу (Тао-у) силе духа корачати“, рекао je (после још неких краћих узајамних објашњења) са усхићењем: „Ах, то су веома узвишене речи када се каже: небо, земља и човекољубиви светите љ“ 2 ). Небо, земља и светитељ су тројединство кроз Тао; „Тао je на небу видљив, Тао je преко земље учинљив, Тао je међу људима изводљив“ 3 ).

l ) R. Wilhelm својим преводом кинеске речи „thsän“ (тринитет) даје исти појам као и R. v. Plänckner: тројединство (Dreieinigkeit). R. v. Plänckner, y •своме коментару ове Конфучијеве мисли, наводи и преводе ове речи других преводилаца на разне европске језике као и разве речнике, и, констатујући ■слагање, каже: „Из овога следује да именовани преводиоци (Tchong-yong-a) вису могли, а да светитеља, идеала човековог достојанства, не вежу с небом и земљом у једно тројство (тројицу), да њега (светитеља) са овима (небом и земљом) ставе у једну категорију... Ко je о тринитету размишљао, па je сопствено гледиште стекао о овим теолошким и филозофским гледиштима, која je нашао у списима, та j he се радовати, када у документима старих прехришћанских времена и удаљених народа наиђе на идеје о триадама (Trias), које, иако у почетку туђински звуче, ипак при ■ближем разумевању сведоче, да je мислећи човечји дух на извесном ступњу иапретка морао да дође до изображена ове идеје... Конфуче je светитеља величанствено описао као обнављача и оплемегьивача човечанства; он га je овде назвао помагачем и потпором Бога, и тако видимо да он Конфуче у погледу на месијанска надања ни мало не изостаје иза последних конзеквенција (науке о Тао) Лаозеа“. (Види његов коментар на Тс hо п gу о п g S. 184—186).

2 ) Li-gi, с. V, В 4 (S. 76-76),

3 ) Ib. (S. 78).

55

Месијанска идеја код културних народа пре Христа