Bogoslovlje

вори, па ипак верују му... И тако, племенитом (светитељу) није потребно да награђује, па ипак се народ силно одушевљава; њему није потребно да се љути, али народ га се више боји, него секире и ножа.“ 1 ) Или; „Учитељ (Конфуче) рече:.... Племенити (светитељ) се у тајности објављује; не напрежући ce, он je снажан; не будући строг, улива страхопоштовање; не говорећи, наилази на веровање.“ 2 ) Или впр. речи Конфучијеве о ■цару-светитељу Шун-у (из првог златногдоба): „Њему (Шун-у) ни;е било потребно ни да се помери са своје рогожине (асуре, Килима), а цео свет je ипак у поретку.“ 3 ) Конфуче као и његови следбеници правили су разлику између племенитих људи, који се такофе могу у неком смислу светитељима назвати, и правих светитеља. Ови први су једнострани светитељи, („одломци једног светитеља“), 4 ) Свестранога, истинскога светитеља, спаситеља целог света Конфуче je очекивао само у лицу Сина Неба (цара). Својим положајем •само je овај од Бога позван да спасе свет. Но за Конфучија нису сви кинески цареви истински Синови Неба. Само су то они који имају право и на титулу светитеља, т.ј. они у којима je Тао-идеал остварен. Оваплоћење будућега „Највишега светитеља“, о коме говори Конфуче у Tchong-yong-y, остварење Тао-идеала Конфуче очекује од цара, Сина Неба; јер, по Конфучију, „нико нема право осим Сина Неба да мења религиозно-морални и социјални поредак... Али ако je неко задобио само положај (ауторитет) Сина Неба, а нема највиших сила духа (највишу врлину), тај не треба ни да се усуди да Јдења религиозно-морални и социјални поредак. Исто тако и с друге стране: Ко има потребне силе духа (највишу врлину), али нема положај (ауторитет) Сина Неба, тај такофе не треба да се усуди да мења религиозно-морални и социјални поредак.“ 5 ) Дакле, само идеални цар, цар-светитељ, божански човек, прави богочовек може и биће будући преобразитељ и спаситељ света. Као Конфучијева исто тако je и Лао-зе-ова религиозноморална филозофија иотпуно на земљишту старијих кинеских

т ) Li-g i (D sсhuu g - у и п g), cap. 1. Th. 11, 14 (по преводу R. Wiihelm-a, S. 19),

2 ) Li-g 1 {В iau - g i), с. 1,1 (S. 151). :i ) Li- g i (W ang-yen), cap. 14, 3 (S. 186). У пор. још и: Μ о п gD s i, 111, В 2; 11, В 12.

*) Види нпр : Mong-Dsi, 11, A 2 (S, 31); IV, В 20 (S. 90.) δ Li-gi (Dschung-yung), cap. 1, 11, 9 (S. 16).

Месијанска идеја код културних народа пре Христа