Bogoslovlje

схватања. Само, док се Конфуче стара да своју науку популарише, у чему je и успео, Лао-зе je својом дубоком спекулативном филозофијом остао скоро усамљен са нешто мало својих филозофа-следбеника. Доцнији таоизам, пак, који се позива на Лао-зе-а као на свог духовног творца, у ствари нема никакве везе са Лао-зе-овим фшюзофским мислима. Он у своме и једином књижевном делу излаже своју науку о Та о-y. „Tao“ je један потпуно апстрактан принцип за божанство у опште, које лежи у основы света што постоји, духовнога и материјалнога. Све што постоји, постоји кроз TaoTao je нешто савршено непојамно, али истинито и постоји од вечности, пре неба и земље. На пракси, Та о се преображава у врлину, a остварење врлине на земљи циљ je Лао-зеове књиге, која и у наслову своме носи предмете његове спекулације; „Tao-те-кинг“ (Књига о Tao и врлини). У овој књизи не наилазимо на Лао-зе-ову веру у оваплоћење Тао-а у каквој будућој човековој личности, која б» извршила морално-економски преображај света, jep je Лао-зес једне стране и сувише много спекулативни филозоф, и с друге стране и сувише мало религијски практичар. Али његове персонификације Тао-а узимају на се такав спољни месијански карактер, његова описивања идеалног човека тао-човека тако су пророчки снажна, да изгледа као да je познавао књигу пророка Исаије! Интересантно je, да je Лао-зе за највишу персонификацију Тао-а у човеку-идеалу, светитељу,. исто тако као и Конфуче, узимао владара земаљског и назвао га „савршеним (употпуњеним) мудрацем“, који je идејно потпуно раван „Конфучијевом „Највишем светитељу“. Сем тога, Лао-зе претпоставља и могућност реализације овог свог таоидеала у човеку; „Tao je као првосвештеник, који грехе целога народа (света) на себе узима, и као цар који бреме страдања. целога народа на себе товари“ 1 ). „Када би цзреви и кнежеви били заштитници Тао-а, свет би (сам из себе) из унутарњег нагона био другојачији (т. ј. бољи); „али, никога нема који би по њему (Тао-у) поступио“ 2 ). До душе, и код Лао-зе-а, као и код Конфучија, као и код свих старих кинеских мудраца, овај „савршени мудрац“ je но-

T ) Lao-tse’s Buch von dem höchsten Wesen und dem höchsten Qut (Tao-te-king), cap. 37. (Превод од J. Qriil-a, Tübingen 1910). 2 ) Ib.

Богословље