Bogoslovlje

силац једне чисто земаљске и државно-политичке моралности„ у којој нема места за једно више уздигнуће личности човекове, у којој je личност утонула у целину, те она (моралност кинеска) и не зна за надземаљске циљеве. Лао-зе каже: „Влада савршенога мудраца брине се, да се народ не занима непотребним идејама; али се брине, да народ има да довољно једе, да његово душевно настројење буде просто као у детета„ али да у толико више његова физичка снага ојача. Постојано се брине влада савршенога мудраца, да je народ неизображен (нешколован) и без великих прохтева“ 1 ). У овоме се ипо Конфучију и по Лао-зе-у и по свима кинеским мудрацима састоји срећа будућег месијанског доба. Они су маштали о остварењу раја на земљи; али, и овај рај на земљи имао je да се оствари не силама људским, него Божјом вољом и промисли, која лежи у основу света. Прост, пак, народ обратно je већу пажњу на своје велике учитеље Конфучија и Лао-зе-а него ли на њихова филозофирања о неком будућем великом светитељу и месији, па je почео н> и х своје учитеље превазносити па и обожавати. У скоро после смрти Конфучијеве, подигнути су у част и славу ньегову многобројни храмови; а од стране државе установљени су и празници дани принашаньа жртава бесмртноме и великоме духу Конфучијевом. Култ духовима предака и иначе je у Кини одавно био далеко већи него култ Небу, Богу. Али култ духу Конфучијевом растао je несразмерно све више, док на послетку није пре двадесет и неколико година (1907.) један цар кинески чак и указом прогласио Конфучија за божанство. Лао-зе, пак, разочаран политичким и моралним хаосом у својој отаџбини, отишао je незнано где преко граница Кине, оставивши своју књигу неком чувару границе, и незнано где и које године умро, — Лао-зе je проглашен за бога и спаситель а света, који није умро, него се „вазнео на небо, и који ће опет доћи у извесно и одрефено време“ 2 ). И тако je у Кини сйм народ у неколико употпунио месијанску идеју својих мудраца, убацивши у њу извесне елементе„ које налазимо у месијанској идеји осталих културних народа из времена пре Христа.

D-r Радивој A. Јосаћ

(Свршиће ce)

') I b. 2 ) Види: A. Jeremias, op. cif. S. 101.

Меснјанска идеја код културних народа пре Христа