Bogoslovlje

СПОМЕНИЦИ ИЗ СТ АРИХ ЦРКАВА У ,,САНЏАКУ“ НЕИЗДАНИ ИЛИ С ПОГРЕШКАМА ИЗДАНИ

У лето 1928 г., за време школског распуста, провес сам скоро месец дана на нуту кров „Санџак“. Био je љубазан да ме прати мој бивши ђак Г. Д. Страњаковић, који je после описао наше путовање у „Правди“ бр. 276, 280, 293, 306, 309 и 311 од 12, 16, 29-Х и И, 14. 16 X 1 1929 г. Пошао сам поглавито зато, да се одморим после једне грипе. Но узгред сам тамо скупио и нешто наших споменика. Због Других неодложних студија, та je грађа остала да лежи код мене све до сад. Но најзад je и на њу дошао ред. Додуше, показало се да су по неки од тих споменика били већ објављсни, и то добро. Њих, цабогме, овде изоставльам. Но има их и таквих, који су ■објављени са по некой грешком, а и таквих за које бар ja не-слависта нисам могао наћи да су игде издани. У првима ja овде исправльам само грешке, а друге објављујем у целини. Идем редом по местима, како сам куда на свои путовању пролазио. 1) У манастиру Милешеви, у нечитком натпису на надгробној плочи пред звонаром, не пише све онако како je прочитао Вл. Р. Петковић, Натписи и зааиси у старим српским црквама, Старинар, 111-ћа серија књ. II (за 1923 , Београд 1925, стр. 27, него: Сдележ(ить) Радош Вльчикь изь Бр-Ьзн(е) властелинь и ч(естн?) икь в(ь)сако(мß?) правоживЪщ e,\vS?). И по сих(ь) быст(ь) и т. д. (остало je у Петковића добро.). 2) У манастиру Давидов и ц и, у натпису на надгробној плочи у сред главке цркве, не пише, како je штампано у Љ. Стојановића, Стари српски записи и натписи бр. 119, „л-днь“, него „ ·ϊ· е д(ь)нь“. 3) У манастиру Св Тројице код Плевала, око жезла Св. Саве при врху има овај натпис из г. 1598 (1608?), односно 7106 (7116?): f Сь щапь шкова и бкрасн е(к) лисиархь Логгнь (то јест Лонгин) и параклисархь ВисарГажь л"ћт(а) Χ,ρς f (но можда ово није крст, него јота?) април!а к’. Даље je кондак. 4) У рукопису књижнице истог манастира, тамошњи инвентар бр. 38, налази се, сем живота Св. Саве од Теод сија које помиње Мил. ВукићевиН, Из стапих срб ља, Гласник -Земаљс. Музеја у Босни и Херц. XIII (1901), сепарат. отисак

Богословље