Bogoslovlje

P арх'lеп(и)ск(о)пß пек(ь)скссмб к\* Перасимб й прочишь патрь ар(ь)ха(мь): 7) У истом рукопису и на истом листу, само с обратна стране, има и овај необјављен запис, који je такође из 1580 7088) г. (а из месеца јануара); Бл(а)говолlешем(ь) о(ть)ца й поспЪшешем(ь) с(ы)на и сьврьшешем(ь) с(ве)т(а)го д(оу)ха сьписа ce cïà с(ве)таа и б(о)ж(ь)ствнаа кнйга г(лаго)лlемай пролаять), бже слоужити начйнаlет(ь) м(ар)тй а’ до сек(тем)вр'l'й а’, сйр-кч(ь) s’ м(Т)с(е)ць. H cïè пйса се при бл(а)женнТм(ь) старьцб Панкратпо IЁр(о)мбнахб й Захарш Iер(о)мшн(а)хб й вьсеи еже δ Х(рист)Т братш вь храмЪ с(ве)тыих(ь) беспль’т(ь)ныих(ь) й н(е)б(е)с(ь)ныих(ь) силь àpxïcTpaTïra Михаила й Гавршла й прочшх(ь) беспльт(ь)ныих(ь) сйль, монасть!рь г(лаго)лlемlи К*маница бьль!зь Ai-кста Никол(ь) Пазарь на р-кц-fe Лимб. СЗт(ь) 6biTïa вь л’кт(о) зпи’. Затим о страшно) поплави и елани. Најзад, да je ова књига писана од октобра до јануара. 8) На идућем листу истог рукописа има опет запис, у коме се као писар књиге помиње Висарион jер о монах. 9) На крају истог рукописа je један још неиздан српски летопис. Спада у „млађе летописе“, и то у „прву трупу“ (о---томе у Љ. Стојановића, Стари српски родослови и летописи, Зборник С. К. Академије за историју, језик и књижевност српског народа, Прво Одељење књ. XVI, Београд Ср. Карловци 1927, стр. XLI и д., 205 и д. Осим летописа које ту набраја Љ. Стојановић, из исте je трупе и она) у рукопису негдашње петроградске царске библиотеке О, XVII, № 13, иза кота иде један српски писан летопис молдавске историје, и који je, заједно с тим додатком, издао J. Bogdan, Letopisetul lui Azarie, Analele Acad. Rom. ser. 11, Tom. XXXI, Букурешт 1909, засебан отисак стр. 65—77). Од општеисториског дела, који и у речевом белопољском летопису прво долази, и то у широј редакцији (гл. о томе у Љ. Стојановића, напред навед. књ. стр. LXIV и даље), недостаје почетак све до речи: ДАрхе Истаспь лз’ л-кт(ь) (Љ. Стојановић, напред навед. књ. стр. 131 десни стубац), Taj се део завршава белешком: Манбйлъ по сем(ь) с(ы)нъ Кoлоlсойна ле’ лТт(ь). Српски део, који je Цео очуван, почиње, као и у осталим нашим летописима ове трупе, смрћу Душановом Прекида се пак са 1496 г. (Вь лТто зд’ црвеним мастилом), иза које није означен никакав

Богословље