Bogoslovlje

(Рим), Commissione Pontificia peï la Revisione della Volgata (Рим) и Institut d’Etuđes ' Byzantines Августинаца Асумпциониста у Kađi-Keui (Цариград). Конгресу су присуствовали и у радовима истог участвовали и наставници Прав. БогословскогФакултета у Београду г. г. Анастасијевић и Мирковић и потписани. Г. Анастасијевић je одржао предавање из области политичке византијске исторПје „La chronologie de la guerre russe de Tzimfscès“, г. Мирковић два предавања из историје црквене уметности: „Das Kreuz im Schatze der Kirche des hl. Peter in Rom“ и „Die Engel und der Teufel auf den Kapitalen in der Kirche des hl. Demetrius im Markokloster bei Skoplje'V a потписани једпо предавање из области црквеног права чија je садржина доле приказана. Како хришћанска археологија и уметност леже ван моје интересне сфере ограничићу се на приказ предавања одржаних из области црквене историје и црквеног права. На конгресу нису биле формиране посебне секције за дрквену историју и црквено право те су предавања из о.вих области била обухваћена у секцијама историјској и правној. На београдском конгресу постојала je и нарочита секдија за историју византијске цркве, у коју су осим чисто , црквеноисторијских предавања била унесена и предавања из црквеног права византијског и византијске црквене литературе. Из историје византијске цркве и православие цркве уопште одржано je неколико предавања, међу којима je по садржини најважније било предавање Laurent-a, Августинца Асумпциониста. Предавања су одржана овим редом: V. Laurent, Kadi-Keui (Цариград): Les sourcesà consulter pour l’établissement des listes épiscopales du patriarcat byzantin. После увода, y коме je изложио потребу новог издања монументалног дела Oriens Christianus (прво издање спремио француски доминиканац Le Quien I—III Paris 1740), које припремају редактори часописа Echos d’Orient, и изнео· велике тешкоће, које ће едитори имати да савладају израђујући ново издање историјске топонимије и топографије црквених провинција хришћанског Истока, прелази на излагање саме теме која се односи на утврђивање епископских листа (notitiae episcopatuum) цариградског патријархата. За ову сврху долазе у обзир четир трупе докумената; 1) литургијски извори: диптиха и синодика; 2) дипломатски извори: акта канцеларијП и акта нотаршатска; 3) лите-

Црквена историја и црквено право