Bogoslovlje

лова и такозване вивисекције (медицинско-научно експериментисање на живим организмима животиња). У вези са οβηλι напоменама писац највише сажаљева касапе и тврди, да касапи врше најгори посао. Уједно цитира мишљење Д-р Келога који каже, да су најстрашније злочине у историји криминалистике извршили касапи (стр. 20). 'Клање и убијање животиња, на који било начин, врло штетно утйче на осећајност човека. Лов je по писцу неморалан и најгори шпорт. Напоёлетку, у закључку, писац тврди, да се вегетариански покрет у последње врёме живље и брже шири у свима културним државама Европе и Америке, па и код нас у Југославији, нарочито од 19 октобра 1928, када je основано и Вегетаријанско друштво у Београду. Писац свршава своја излагања тврдњом, да he будућа храна људи бити Диљна храна. С обзиром на важност саме теме,' о којој расправља г. Костић у напред цитираној књижици, ми приказујемо исту књижицу нашим чйтаоцима са жељом, да им овај приказ бар донекле послужи за бољу и правилнију оријентацију према вегетаријанском покрету у опште, a специјално npeAia оваком покрету, како га пропагира г. Костић. Нарочито пак намењујемо овај приказ оним читаоцима, који би се из непознавања ствари могли некритички и погрёшно одноеити према споменутом покрету. Посебно истичемо ово: да књижица г. Костића није написана местимице са врло ексклузивним чак и сектанским тоном; а и са λιηογο :летачних тврђења; ми би je са гледишта хришћанске уздржљивости и милосрђа нашим читаоцима радо и топло препоручили.. Међутим књижица г. Костића, оцењена са гледишта хришћанског люралног учења, има врло много недостатака и нетачних тврђења. Пре свега, из учења наше православие цркве о посту јасно се види, како ми православии треба да се односимо према вегетаријанству. Наша православна црква je, найме, топло препоручивала и препоручује уздржљивост, особито пак уздржљивост постом, који je, позитивно се зна, врло користан и за тело и за душу. Но с друге олет стране наша православна црква није забрањивала и не забрањује својим верним ни мрсну храну за врелге тако-званог мрса. Дакле, православна црква није. присиљавала и не присиљава сваје верне на искључиво биљну храну, него илг je препуштала и препушта, да се по својој увиђавности и подобное™ определе;

Богословље