Bogoslovlje

или за искључиво биљну храну, или пак за биљну храпу само за време црквом прописаних постова. Истина, да православна црква с једне стране топло препоручује биљну храну као лакшу, која у многом утишава човекове разне страсти и болести, но с друге опет стране не осуђује ни мрсну храну, ако се она умерено употребљава. Хвали уздржљивост хришћанских добровољних аскета, чији се богоугодан аскетизам манифестовао и манифестује специјално и у њиховом вегетаријанству, a осуђивала je и осуђује погрешке и ексклузивност старијих и новијих секата у питању вегетаријанства, као што су: стара јудејско-гностичка секта звани елкесаити или сампсеји; гностичка секта енкратита, неки манихеји са строжијим заветима, неке присталиде руске секте хлистоваца, толстојевци и др. Па онда, убијање животиља дозвољава се човеку, и то: прво, у нужној самоодбрани, и друго, ради задовољења човекових оправданих потреба (храна и одело). У сваком случају од човека се тражи, да ce чува сваког мучења животиња (Христианское учеше о нравственности. Д-р Г. Мартензенъ А. П. Лопухинъ, 11. томъ, С. Петербургъ 1890. стр. 288. и Lehrbuch der Moraltheologie, D-г A. Koch, Freib. im Br. 1910. стр. 243). Хуманије постулате ca животињама нарочито пропагирају друштва за заштиту животинка, која се и код нас у последнее време оснивају. Лов се такође дозвољава човеку због човекових потреба (храна и одело), међутим се осуђује као страст, која се, осим тога, изводи још и без икаквих обзира хуманости (Г. Мартензенъ А. П. Лопухинъ, ibid. стр. 289). Свештенику се уопште забрзњује лов (Црквено Казнено Право, д-р Никодим Милаш Мостар 1911 стр. 577.). Вивисекција се исто тако до.звољава уз извесна ограниченна, найме, да се врши само онда, кад je стварна научна потреба, а не ради задовољења неког љубопитства или пак маније за експериментисањем (Г. Мартензенъ А. П. Лопухинъ, ibid. стр. 290. —291.; D-r A, Koch, ibid. стр. 243, а нарочито: Moralphilosophie, V. Cathrein, I. Bd., Leipzig 1924. стр. 635.—638.). Осим тога, у књижици г. Костића има извесних чак и грубих погрешака, кою су са гледишта хришћанске етике апсолутно за осуду. Те су погрешке следеће: На стр. 4. писац вели; „Душа потиче из организма, с којим се узајамно допуњује; она се више јавља као гьегов атрибут или, прецизније речено, као нај-

Оцене и прикази

богословље 5